Први пацијенти смештени у палијативно одељење у Новом Саду – циљ је да се не осећају да су у болници

Бака Јулка је прва пацијенткиња новог палијативног одељења и овде је већ други пут, на терапији. С њом су и чланови породице, који могу и да преспавају, за шта постоји и посебна столица. Смештај је предвиђен за 50 особа, а ако су сами, на телевизији и на озвучењу целе просторије, могу да уживају и уз звуке птица.

Дека Миливоје има 87 година, уз њега је у посебној соби и супруга. Сваки дан, кад жели, јер нема ограниченог времена за посете, као ни за боравак пацијената.

"Ово је нешто друго, ипак имамо слободу да одемо, да смо ту с њим. Тако да, сви љубазни, сви лепо нас спреме, просто кô да смо сада једна породица", навела је Марија Ердељан, Миливојева супруга.

Ако их је више, могу да бораве у заједничкој просторији, која има и трпезаријски део. Уз уређење простора по последњим стандардима палијативе и особље, оно које је већ радило у ковид болници, морало је да прође обуку.

"Kако се опходити према пацијенту који је стигао овамо и болује од неизлечиве болести. Радићемо на побољшању уопште њиховог здравственог живота. И ниједног момента нико се неће осетити да је овде заиста у хоспиталним условима. То нам је циљ", навела је Снежана Станић, главна сестра Центра за палијативу Клиничког центра Војводине.

Неће их осетити ни корисници новог Одсека за ментално здравље. Уз индивидуални рад са пацијентима, обављају се и групне терапије. Од оних класичних, до модернијих.

"Од деце до одраслих људи, људи у позним годинама и различитих ми кажемо дијагностичких скупина, односно људи са разним менталним поремећајима. Од болести зависности, психотичних поремећаја, поремећаја расположења, до људи са одређеним формама деменције", навео је проф. др Владимир Кнежевић, управник Клинике за психијатрију КЦ Војводине.

Одељење за дијализу, које је почело прво да ради, користи више од стотину пацијента из Јужнобачког округа. На том одељењу, које има 34 апарата, пацијенти терапију примају три пута седмично у трајању од четири сата.

"Хемодијализа се ради на апаратима најновије генерације, што значи да имају најбољу прилагођеност, уз најбоље подношење организма", истакла је проф. др Лада Петровић, управница Клинике за нефрологију и клиничку имунологију КЦ Војводине.

Бивша ковид болница прва је обавила пренамену након епидемије. Искоришћено је око 60 одсто капацитета, а план је да један део болнице буде претворен у хоспис, као и да се ту преселе Kлиника за офталмологију и ОРЛ, док траје реновирање старих зграда.

"Наша стратегија, наш концепт је – пацијент је у фокусу. У том циљу смо желели да максимално искористимо ове просторе бивше ковид болнице, где у ствари отварамо и проширујемо услуге пружања здравствене заштите пацијентима", навела је проф. др Едита Стокић, директорка Клиничког центра Војводине.

Тако смањују и листе чекања за ЦТ. Имају два апарата и неколико рендгена, а нова болница има и своју лабораторију. Дневно, у две смене, обави се око 70 прегледа.