Професори звезде или Нобелова награда – може ли Универзитет у Београду међу првих 200 на свету

Бранислав Боричић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавио да је успех бити увек и међу првих 500.

“Првих 500, то значи међу четири одсто најбољих универзитета света. Сваки други напредак је велики успех за Универзитет у Београду, наравно и за целу Србију. Нажалост, осим Новосадског универзитета и Србије, међу првих хиљаду нема више ни једног универзитета. После прошлогодишњег пада, једно смо сви научили, а то је име математичара Стојана Раденовића, нашег професора који је био један од најцитиранијих у свету. Његовим одласком у пензију је заправо Београдски универзитет доживео тај пад“, истиче Боричић.

На питање ко су људи који су најзаслужнији за то што је Београдски универзитет повратио позицију и који су били најцитиранији истраживачи, професори и Србије одговара да би се вратио још коју годину уназад.

“Дакле, ту је поред професора Раденовића и професор Зоран Каделбург једне године допринео да смо опет засијали и ушли међу првих чак 300 најбољих универзитета света. Ове године су нам колеге Петар Сеферовић из поља медицинских наука и колега Драган Памучар из поља техничко-технолошких наука, захваљујући томе што су у прошлој години 2022. били међу десет највише цитираних аутора у својим областима, а то се посебно вреднује у рангирању универзитета на Шангајској листи, они су допринели том нашем скоку. Дакле, то јесте сјајно, али је тешко очекивати да ћемо у наредним годинама поново имати неке звезде које ће Универзитету Београду довести тако високо на листи“, сматра Боричић.

Указује да стабилно место Универзитету Београду међу првих 500 обезбеђује продукција око 5.000 запослених професора и научних истраживача на Универзитету Београду.

“Универзитет Београду чине 31 факултет и 11 научних института. Научни институти знатно доприносе овом добром рангу Универзитета у Београду, а Шангајска листа се бави искључиво вредновањем научно-истраживачког рада. Она, на пример, занемарује квалитет образовног процеса на универзитетима. Квалитет образовног процеса вреднују неке друге ранг листе универзитета. Ако нисте међу првих 500, мало ко жели са вама да разговара уопште“, додаје Боричић.

Напомиње да би пласман универзитета, осим објављивања научних радова, подигло и то ако би се десило да неки наш професор добије Нобелову награду или Филдсову медаље.

“Ако би он после тога остао да ради код нас, то би трајно Универзитету у Београду осигурало пласман међу првих 300 или 200 универзитета. Такође, попут ових сада, да кажем, ситуација, када неко буде међу десет највише цитираних научника, то такође доноси неке поене, али је тешко издржати тај, да кажем, темпо, да ви будете стално у врху цитираности. Мора то да ипак буде више истраживача из више научних области“, оцењује Боричић.

Резултати, сматра, показују да, наши професори могу више.

“Дакле, имајући у виду и релативно мања улагања у односу на друге, у односу на богате земље, ми ту заиста сјајно стојимо. Проблем је што је лимитиран број тих врло релевантних и врло квалитетних часописа и тамо можете, на пример, да објавите сто радова. За тих сто места конкуришу десетине хиљада научника из целог света. То се заснива и на улагањима, али и на великом ентузијазму и посвећености професора и истраживача Универзитету у Београду", закључио је Боричић.