Војиновић о паду авиона у Батајници: Могуће да се догодило било шта

Петар Војиновић је гостујући у Бепградској хроници рекао да се не може знати због чега је тачно дошло до несреће, као ни који су последњи или непосредни фактори допринели удесу. 

“Јуче је одмах након полетања дошло до неког догађаја који је један очевидац описао као маневар који је био донекле необичан, дакле заокрет. Тај руководилац летења га је радио-везом питао да ли је све у реду и он му је одговорио да има проблема са командама. У том тренутку се нешто догодило и даље не знамо шта се догодило. Брзине реакције зависе од конкретне ситуације. Прилично је изазовно у тим најкритичнијим фазама лета као што су полетање и слетање да се посебно на тој висини или непосредно након полетања, у зависности шта да се догоди да спречи реакцију, спречи управљивост“, истиче Војиновић.

Према његовим речима, изузетно је тешко у тим условима, шта год да се десило, исправити, кориговати или вратити се на аеродром.

“Када вам на тако малим авионима, на пример, откаже мотор, то није ништа страшно будући да свака летелица има одређену финесу, односно могућност да једри без мотора. Дакле шта год да се деси, па и после полетања ви се само вратите тамо где сте полетели или слетите на овој локацији где су заправо све равне њиве. Али, очигледно се догодило нешто што за сада два очевица тумаче као нешто што је имало везе са управљивошћу. Јако је неодговорно спекулисати, али по неким информацијама се можда може тумачити да је нешто од конструкције отпало или се десио неки дефект на конструкцији који је онда условио овај ланац догађаја да је летелица била неуправљива“, напомиње Војиновић.

Руководилац летења један од најискуснијих пилота

Руководилац летења је, додаје, један од најискуснијих пилота баш у тој категорији летелица.

“Он је добио тај коментар од пилота да летелица има проблема са управљивошћу. И један други војни пилот који је игром случаја био на једној другој, али ближој локацији“, наводи Војиновић.

Указује да ће Центар за истраживање несрећа у саобраћају, из угла ваздухопловних експерата, истражити удес за не мање од три месеца како би се анализирало шта се догодило, односно извукле поуке за друге учеснике у таквој врсти летења.

“То се ради на два начина, техничком експертизом, оно што је остало од лета и неким доприносећим факторима као што је можда стање пилотерије. Могуће је да се догодило било шта, какви год коментари да постоје и да се пилоту нешто догодило физиолошки, тако да то ћемо знати након истраге“, истиче Војиновић.

Каже да је реч о ултралаком ваздухоплову и да се тај термин користи за њихове регулаторне претоставке регистрације у контексту тежине.

“Они су често од композитних материјала као што је ова летелица била. То су мали спортски авиони који, иако их терминолошки обележавамо као мале, спортске за рекреативно летење, то не значи да су небезбедни. Овај конкретно авион је био регистрован, дакле они морају да прођу сертификацију што производне организације које их је направила, што инспекцију пре него што буду регистровани. Чињеница да је државни ваздухопловни регулатор, Директорат цивилног ваздухопловства, регистровао ову летелицу, значи да је тај део везан за производњу, за његову пловидбеност, по разним неким другим параметрима био испуњен и на крају пилот који мора имати дозволу“, указује уредник портала Танго сикс.

Откупљен тип летелице

Пилот је, наводи, тај тип летелице откупио као пројекат који је он производио.

“Ова летелица је пре више од десет година конструисана од стране неких прилично кредибилних, озбиљних ваздухопловних инжењера у иностраној земљи. Продали су их негде до педесетак глобално, онда их је он откупио, производњу пренео у Србију и након што је кренуо да их производи, направио је неких пет примерака. Део те приче је да је тај концепт производње, односно продаје био да се летелица произведе у префабрикованим елементима, односно да купац саставља делове када купи ту летелицу, али и то, колико год да то звучи комплексно, необично или бизарно, апсолутно није јер и то када се уради да тај авион може да лети, мора да буде регистрован“, додаје.

На питање ко даје дозволу да ваздухоплов може да полети, Војиновић напомиње да се и у нашој и у другим земљама, Директорат цивилног ваздухопловства, односно национално-регулаторно тело бави тим ваздухопловним темама.

Наводи да иако је велики проценат удеса и у овој врсти авијације, техника процентуално мало отказује, али је и техника надгледана од стране људи.

“Шта год да се овде десило, уколико, и опет наглашавамо ово је спекулација, да се десио неки конструктивни дефект који је онда условио неуправљивост, опет и то надзиру људи и ту би требало да се дође до неког пропуста, уколико га има“, истиче Војиновић.

Летелица, каже, не би могла да полети да ауторитет команди није имао сву потребну покретљивост.

“Пилоти пре лета физички, визуелно иду око авиона, проверавају, дакле да ли се све команде имају интегритет, што физички, што у контексту покрета. Када седну у авион, пре него што упале мотор, такође провере команде, он је очигледно полетео имао контролу у том самом одвајању од земље, али се онда нешто догодило што је условило целу ову трагедију“, закључио је Војиновић.