Пашалић: Увек је решење пријавити насиље у породици, ништа не треба препуштати времену

Насиље према женама је најраспрострањенији облик кршења права жена у свету. На глобалном нивоу, сваких 11 минута једну жену убије партнер или члан породице.

Осам од 10 жена у Србији убили су њихови партнери или други чланови породице, а у последње три године догодило се најмање 86 фемицида. Доступна истраживања показују да је скоро сваки фемицид могао бити спречен.

Заштитник грађана Зоран Пашалић каже за РТС да су жене најчешће жртве насиља у породици, што се у великом броју случајева реперкутује тако што буду убијене од стране партнера, супружника, бившег партнера или бившег супружника.

Пашалић сматра да израз фемицид није најадекватнији у овој ситуацији.

"Израз фемицид је својевремено, као и саму дефиницију, дала позната феминисткиња Дајана Расел која је рекла да је убиство жене од стране мушкарца само зато што је жена фемицид. То би значило да неко убије жену само зато што је женског пола, али то би било врло поједностављено и тако би се лакше решавали случајеви фемицида јер би се неко ко без обзира на идентитет жене лишава њу живота врло лако окарактерисао. Ово је далеко комплекснији однос, однос двоје људи, однос партнера, супружника или било какав однос који мушкарац и жена успоставе где се на крају завршава трагично", објашњава Пашалић.

"Често су комшије и пријатељи знали да постоји лош однос"

Пашалић наглашава да свако ко је сведок лошег односа између партнера мора да пријави надлежним органима.

"Често су комшије и пријатељи знали да постоји лош однос и када се десило убиство, тек тада су о томе проговорили. У великом броју случајева убиство би било спречено. Имамо још један проблем – када пре самог чина убиства не постоји никакав сукоб, када је однос између мушкарца и жене, по тврдњи свих који су са њима имали контакт, био добар, па се завршио како се завршио", напомиње Пашалић.

Истиче да тек онда имамо изузетно тешку и комплексну ситуацију како такве случајеве спречити.

"Зато је та трагична ситуација изузетно комплексна и мора се индивидуализовати, мора се сваки случај посматрати појединачно и то не само од центара за социјални рад и полиције него од већег броја учесника како би се на време открили корени лошег односа који се на крају у великом броју случајева завршава трагично", наглашава Пашалић.

Подсећа да су Законом о спречавању насиља у породици уведене групе за координацију и сарадњу које у саставу морају имати полицију, представника центра за социјални рад и представника надлежног тужилаштва који руководи групом.

Сматра да је у групе потребно укључити и саму жртву, што се у великом броју случајева, како каже, не дешава.

"Не знам због чега, али мислим да је један део разлога објективне природе, а то је неки став да ће жртва бити сувише субјективна у својим исказима, а други је сам однос жртве према насилнику који се често неадекватно успоставља по првим назнакама насиља", каже Пашалић.

"Ако се насиље прећути, оно ескалира"

Пашалић наглашава да жртва мора реаговати на прву ружну реч и "први шамар" или било који вид насиља.

"Не треба ништа препустити времену или мишљењу да ће се било шта променити не знам из којих разлога. Због тога се мора у те групе укључити и жртва, мора се често укључити и насилник ако он то хоће и жели. Тако, када се индивидуализује сваки конкретан случај, могу се очекивати добри резултати", сматра Пашачић.

Истиче да мора бити довољно људи који ће се на терену бавити проблемом насиља у породици и да је за очекивати да ће бити бројнији.

Заштитник грађана наглашава да је увек решење пријавити насиље у породици.

"Мора се пријавити први догађај где се насиље назире или почиње. Ако се то прећути, оно ескалира. То је пракса показала у многим земљама. Мора се пријавити одмах", истиче Пашалић.

Напомиње да је у последње време било неколико случајева када ни институције нису правовремено реаговале и нису препознале насиље и дале праве мере да се оно спречи.