Србија на светској гејминг мапи – колика је зарада и који је кључан фактор за бржи развој

Видео-игре које су произведене у Србији игра више од 100 милиона људи широм света и прошле године су остварилe приход од преко 200 милиона евра. ИТ стручњак Стефан Јаничић рекао је за РТС да гејминг индустрија пружа могућност малим тимовима да буду конкуренти великим компанијама. Консултант за стратешко планирање и развој пословања Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије у Београду Александар Мастиловић истакао је да пун потенцијал индустрије видео-игара у Србији још није испуњен.

На светском нивоу гејминг индустрија је престигла досад неприкосновену филмску и музичку индустрију. У Србији у њој ради 4.500 људи и прошле године су остварили приход од преко 200 милиона евра.

Стефан Јаничић наглашава да је гејминг индустрија шанса за нове предузетнике.

"Гејминг индустрија представља један од најуноснијих типова ИТ индустрије, поред растућег глобалног тренда вештачке интелигенције и имплементације вештачке интелигенције у свим сферама пословања", рекао је Јаничић.

Јаничић види добру прилику да у овој врсти индустрије мале стартап компаније брзо напредују.

"Мале компаније имају доста шансе да уз помоћ различитих алата вештачке интелигенције и отворених платформи буду конкуренти великим компанијама, или ако не могу да буду у том смислу конкуренти великим компанијама, барем могу да се брже него раније пласирају на тржиште", истакао је ИТ стручњак.

Недостатак формалног образовања

Александар Мастиловић истиче да колико год да је гејминг сектор у Републици Србији био успешан, далеко је од тога да испуњен пун потенцијал. Међутим, у додатном напредовању спречава недостатак сениор кадрова.

"Сениор кадар постоји генерално у ИТ сектору, али је врло специфичан за гејминг индустрију. Није довољно да причамо само о конвенционалним програмерима, већ о људима који имају и нека друга специфична знања и вештине, као што је еволуција гејминг сектора, 3Д моделинг и гејм-дизајн и друго", навео је Мастиловић.

Консултант за стратешко планирање и развој пословања Центра за дигиталну трансформацију Привредне коморе Србије у Београду истиче да би требало порадити и на формалном образовању.

"Постоје примери неких високошколских институција које имају по један-два предмета, курса или тренинга која дотакну ову тему. Примери су Факултета драмских уметности или компанија Нордеус", навео је Мастиловић.

Цело гостовање можете погледати у видео-запису на почетку текста.