Гујон: Седам дана на мору за децу јужно од Ибра је седам дана слободе

Председник хуманитарне организације "Солидарност за Косово“ Арно Гујон је рекао да су деца дошла ове године из Ропотова, из Ранилуга, из Косовске Каменице, из Гораждевца из села јужно од Ибра на Косову и Метохији. 

"То су деца која, нажалост, никад нису била на мору и која никад нису изашла из енклава. То су деца која трпе све оно што се дешава на Косову и Метохији. Оно што ми пратимо кроз медије, то је њихова свакодневица“, каже Гујон.

Према његовим речима, седам дана на мору за ту децу је седам дана слободе.

"То је много више од мора, то је много више од одмора. То је осећај да су слободни и да су безбедни. То је такође начин да се друже са другом децом, јер деца долазе из неких мањих места где нема пуно деце. И кад су сви заједно, њих 42, онда то треба гледати и осетити. То је стварно радост“, каже Гујон.

Истакао је да оно што су им сада поклонили, то су успомене за цео живот.

"Откад ми је забрањен улазак на Косово и Метохију пре 4,5 године, немам прилику да видим на лицу места резултате наших хуманитарних акција, само кад је летовање на мору, ето могу то да осетим, да видим шта то значи, шта смо заправо урадили, тако да сваке године идем тамо и то је јединствена прилика да се дружим са том децом, да разговарам са њима, да разменимо искуства, мишљења и да наравно да се боље упознамо и да наставимо даље да радимо“, напоменуо је.

Додао је да летовање са децом се организује већ 12 година и то је акција која се реализује у сарадњи са Епархијом Рашко-Призренском.

"Питам на пример ове године једно дете и он ми каже да је из Рајановца. Ја га питам - па колико ђака има тамо? Он одговара - па ја сам сам у одељењу, а у школи има нас осамнаесторо. Такође, једне године, питао сам једну девојчицу како ти се свиђа овде? Очекивао сам да ће да каже - свиђа ми се море, друштво, купање. Међутим, она каже - људи које срећемо, а које не знамо су добри према нама, док у селу где живимо сви се знамо, а људи које не знамо, а који долазе из околних села - албанске комшије, углавном нису добронамерни и дешавало се да су ме пљунули и вређали“, испричао је Гујон.

Према његовим речима, то значи да у њиховом животу од кад су се родили, они су навикли да људи које не знају су потенцијална опасност.

Гујон је рекао да су ове године одлучили да организују за 800 деце из нашег региона долазак у Београд, зато што је током обилазака региона видио да већина деце никад није била у Београду, а гледају према Београду са усхићењем.

"Тако да, данас нам долази, ево друга група. Деца из Македоније су већ отишла, данас долази 150 деце из Хрватске. И то је посебно важно, ми смо баш изабрали да буде тура из Хрватске сада, пошто тренутно се у Хрватској обележава Олуја. И то је такође веома стресно, деца нам долазе на пример из Книна, из Петриње, из Карловца, из Загреба, из целе Хрватске," каже Гујон.