Све скромнији речник студената – како очувати матерњи језик

Србистика је врло важан простор живота српског народа, каже академик Светислав Божић. То је простор којим он улази у своју меморију, виталност, просторе слободе.

"Он може да говори, може да путује кроз своју литературу, кроз своју историју, своју духовност и секуларну и духовну, црквену. Наравно, коридор његовог спасења је врло широк. Уколико изгуби ту комуникацију савремену којом живи, уколико занеми, он губи могућност освајања слободе, губи могућност нитификације са једним веома сложеним временом и губи корак са много чиме", каже Божић.

Иако на нашим универзитетима има више катедри српског језика, чињеница је да места у првом уписном року и ове године нису попуњена – ни на једној.

"Ми не можемо да се такмичимо са свим слојевима електронских путовања, са свим слојевима вештачке интелигенције. Те ће ствари увек бити на сцени. Србистика, српски језик, српска књижевност, ћирилица у свему томе као известан симбол потражују велику борбу, велику будност и недопуштање да се падне у амнезију и заборав. Мислим да факултети, пре свега наш београдски факултет и универзитет, мора да остане помало и архаичан са малим креативним кашњењем, али са великом топлином у покушају да се спасе та драгоцена аура нашег смисла постојања сачува не као архаична ствар већ као ствар виталне и велике будућности", поручује Божић.

И пред породицом и друштвом је велики задатак очувања језика.

"Та матерња реч, та матерња мелодија, су једна диван атлас који не застарева и који не силази са хоризонта. Морамо да се боримо за то. Друштво има обавезу да не упропсати породицу, а породица уколико се не упропасти, може да спасе друштво. Све је страшно везано, а српски језик је та дивна, прагматична мекота која даје виталност и снагу једном народу да претраје веома комплексна и сложена времена која нису ни прва, нису ни последња, али нису наивна. Мало смо се успавали", наглашава Божић.

А да би очували језик и културу, сматрају лингвити, треба и повећати број часова матерњег језика.