Суперкул родитељи и мобилни телефони – више штете, него користи

Реномирани амерички Институт за дечји ум, “Child Mind Institute“, препоручује доба од 14 година као оптималну за тинејџеров први смартфон. Ана Мирковић је гостујући у Дневнику РТС-а изјавила да су у данашње време родитељи пред великим изазовом.

“Практично је то данас немогуће. Заправо, на све нижим узрастима деца добијају мобилне телефоне. Некада чујем да је то и на предшколском узрасту. 14 година је узета као нека граница где дете заиста може да когнитивно, емоционално, лепо промишља поруке које до њега долазе. Да може критички да их обрађује, да може логички да закључује", каже Мирковићева.

Према њеним речима, међутим, знамо да је друштвени притисак у детињству сада јако велики.

"Ако дете већ са девет година, некада и ниже, са осам, нема мобилни телефон, долази до одређених видова социјалног насиља. На пример, када кажу, о чему причате, па не знаш, немаш Инстаграм, немаш Тикток, не можемо да ти објаснимо. И тако да свако дете, чим постане свесно себе и окружења, заиста пожели да има мобилни телефон. Јако је тешко померити то“, напомиње Ана Мирковић.

Како да се родитељи одупиру притиску друштва

На питање који су то начини на који родитељи могу да се одупру од притиска друштва да што касније детету дају први телефон, Мирковићева указује да чак и Светска зравствена организација каже да детету испод две години не треба давати уређај који је повезен на интернет.

"До 5-6 године заиста дете нема потребу да буде изложено том садржају. Било би лепе да постоји неки консензус, да се на вртићкој групи, на родитељским састанцима договоре, да нико од њих неће имати телефон, јер ако сва деца немају, онда то неће просто бити ни тема. А овако, пошто је то препуштено сваком родитељу да сам те ситуације решава, данас родитељи мисле да су супер кул и модерни родитељи ако у најранијим узрасту дају што бољи модел мобилног телефона, заправо чине више штете, неко користи детету", наводи Мирковићева.

Када већ дође тренутак за дететом први телефон стручњаци препоручују мере родитељски контроле.

"На најранијим узрастима то треба да буду апликација за контролу, јер на тај начин спречувамо да штетни, узнемирујујући, агресивни и еротски садржаји дође до нашег детета, јер то њега значто узнемири. А касније, разговор је најбољи механизам, где ми можемо да поставимо нека правила. Родитељи имају одређени правила за све остало, осим за то како треба користити друштвене мреже и мобилни телефон. И такође, када причамо о комуникацији, родитељи морају све време и на вербалном, и на невербалном ниволу да комуницирају са својом децом", додаје Мирковићева.

Постављати отворена питања

Наводи да на невербалном нивоу можемо да видимо каде је наше дете узнемирено, ми знамо како хода дете која је тужно, ми знамо кад се затвара за комуникацију, ми знамо кад не спава, не једе, попушта у школи.

"То, заправо, значи да треба још додатно да постављамо нека отворена питања. Деца воле са родитељима да разговарају о дигиталним технологијама, и мене се чини да је већи проблем то што родитељи мисле да је то само нека забава и да је то на маргини приоритета", закључује Мирковићева.

Стручњаци су сагласни да не постоји магични штапић нити тачно дефинисан скуп мера које ће дете учинити потпуно безбедним на нтернету, већ да о томе треба раговарати од раног узраста.