Чак 34 особе ове године завршиле у ланцу трговине људима – кријумчари најчешће вребају преко огласа

У Србији су од почетка године 34 особе завршиле у ланцу трговине људима. И даље су најугроженији жене и деца, подаци су Центра за заштиту жртава трговине људима. Чешћа је сексуална експлоатација од радне, а не заобилази ни мигранте ни избеглице.

Трговина људима је један од најуноснијих илегалних послова. Кријумчари жртве често налазе преко огласа за посао. Зато сваку сумњиву понуду треба добро проверити – саветују упућени.

"Јако је битно да се информишемо о самој фирми која нуди огласе, ако путујемо преко агенције у иностранство да радимо сезонске послове да се информишемо о претходним искуствима", каже Ђорђе Пузовић, волонтер Црвеног крста Србије.

"Да провере да ли заиста та компанија, фирма, агенција постоји, где су те фирме регистроване у АПР-у", додаје Данијела Павловић, волонтерка Црвеног крста Србије.

Према званичним подацима, од почетка године 34 особе биле су жртве трговине људима. На принудни рад, просјачење и сексуалну експлоатацију приморане су жене, али све чешће и мушкарци и деца.

"Имали смо случајеве рада када је девојчица са 15 година радила на градилишту, деца која су радила тешке послове у пољопривреди под принудом и сав новац давали родитељима или неким другим блиским особама које су их експлоатисале. Прошле године проценат жртава трговине људима које су експлоатисане кроз радну експлоатацију је био између пет и шест одсто, ове године у првих шест месеци 27 посто", наглашава Мирослав Јовановић из Центра за заштиту жртава трговине људима.

Кључна улога полиције

Пресудна је у свему томе, кажу, улога полиције, али од МУП-а нисмо добили податке о броју пријава нити о епилогу случајева трговине људима.

"Скоро свака друга пријава долази из полицијских управа. То је важно због улоге полиције, која је огромна. Те пријаве су доста квалитетне у смислу да садрже велики број података с којима можемо да касније радимо", додаје Јовановић.

Ни квалитет података не гарантује правдену казну за трговце људима, упозоравају из невладиног сектора. Закон предвиђа казну до 12 година затвора, али најчешће кријумчари добију до пет година.

"Често се дешава да се поступак заврши споразумом о кривичном делу. У тој ситуацији жртва нема апсолутно никакву улогу, она чак у тој ситуацији не стиче статус оштећеног лица, постаје невидљиви учесник и нема могућност да оствари нека своја права која су јој законом загарантована", упозорава Марија Вукашиновић из Невладине организације "Астра".

Закон предвиђа и могућност да се жртви трговине људима додели статус осетљивог сведока који штити њену приватност. Прошле године додељен је само једном, иако је свака друга жртва малолетна.