За десет сати, две несреће на српским пругама – нестрпљење може да кошта главе

Две несреће, троје мртвих на пругама у мање од 24 сата. Возач мањег теретног возила погинуо је на барској прузи када је на пружном прелазу у селу Попучке код Ваљева излетео пред воз. Претходно, на пружном прелазу у Врчину погинули су 18-годишњи младић и 15-годишња девојчица, лакше је повређена 17-годишња девојка.

"Онолико колико су ми пренеле колеге из Гроцке, око 23.35 су добили позив да је воз ударио у ауто. Изашле су две њихове екипе, једна екипа је женску особу од 17 година превезла у болницу у Тиршовој, друга екипа, на жалост могла је само да констатује смрт“, каже др Ивана Стефановић из Хитне помоћи Београд.

Говорећи о несрећи у Врчину, Златко Беленцан из Управе саобраћајне полиције напоменуо је да је возач био млад и да је возио у време када није смео.

"Имао пробну дозволу и два лица су настрадала, поред возача и путник, с тим да је путник, који је повређен, има тешке телесне повреде. Када говоримо о возачу у Ваљеву то је возач теретног возила, који има дозволу дуже време. Када говоримо о обавезама возача, треба рећи да су обавезни да стану на знак 'стоп'“, истиче Беленцан.

Поштовање прописа чува људске животе

Приликом наиласка на путни-пружни прелаз, возач аутомобила или камиона мора да стане, заустави се, осмотри ситуацију и уступи првенство пролаза шинском возилу које долази пругом. Закон то прописује за све путне прелазе.

Ненад Станисављевић из Инфраструктура железнице Србије каже да се у оба случаја радило о прелажењу преко пруге у тренутку када је наишао воз.

"У једном случају је то био теретни воз, у другој ситуацији је то био путнички воз који је саобраћао из Земуна за Бар. Међутим, оно што је заједничко и карактеристично за оба случаја то је обавеза, потреба и нужност поштовања саобраћајних прописа како би се сачували људски животи“, наглашава Станисављевић.

Оба путна прелаза, како напомињу из Инфраструктуре железнице, обележена су – у Врчину вертикалном сингнализацијом, док је путни прелаз у Ваљеву обележен вертикалном и хоризонталном, светлосном сигнализацијом која је у тренутку несреће била исправна.

У несрећама овог типа, статистика показује, најчешће страда локално становништво.

Мали број несрећа, али са тешким последицама

Најчешћи разлози небезбедног преласка путно-пружног прелаза су "дуг период до наиласка воза“, "квар на уређају путно-пружног прелаза“ и "нестрпљење“, резултат је испитивања надлежних институција, спроведеног међу возачима.

Више од половине испитаника наводи да је најчешћи разлог небезбедног понашања "неблаговремено уочавање путно-пружног прелаза".

"Број незгода на путно пружним прелазима је мали, али су последице таквих незгода веома тешке. Имајући то у виду, простор за побољшање безбедности је свакако на повећању свести код људи о значају поштовања свих прописа које иначе људи познају, проблем је у намерном кршењу прописа, односно неуступања првенства пролаза која су свима позната“, указује Милан Илић из Агенције за безбедност саобраћаја.

У Србији има 2.118 путних прелаза, од чега је око 1700 активних, док су 522 прелаза осигурана савременом сигурносном опремом, браницима и полубраницима, што је свега 30 одсто. И то је на нивоу европског просека.

"Када постоје браници, то сте могли да видите и на друштвеним мрежама да поједини не поштују ни полубрнике ни бранике, да се подвлаче испод њих или чак да подигну рампу ручно да би прошли својим возилом. Овом приликом бих рекао да то, пре свега, није ни прописно ни безбедно. Када говоримо о журби – нема журбе, један је живот и треба водити рачуна и поштовати саобраћајну сигнализацију“, поручује Златко Беленцан.

У Србији се од 2018. до 2022. на путно-пружним прелазима догодило више од 200 саобраћајних незгода у којима су повређене 153, а погинуле 33 особе, што је 1,2 одсто укупног броја смртно страдалих у саобраћајним незгодама.