Муке пољопривредника – ни природа, ни осигуравајуће куће их не штеде

Ванредно стање је у седам општина. По Трстенику је невреме тукло већ неколико пута. Најгоре су прошла села на левој обали Западне Мораве. Ивану Лађаревићу из Медвеђе уништени су воћњак, виноград, производна садница. Радио је за сигурног купца, а сада се нада ће му испоручити макар 20 одсто договореног.

"Берба би почела за седам, осам дана. Јако је тешка година за производњу. Успели смо да је одржимо, да доведемо до пред бербу, али нажалост природа је била јача од нас ове године“, прича Иван Лађаревић.

Није помогло ни то што је стрелац гађао градоносни облак са осам ракета.

"Нисмо осигурани и нећемо никад бити на газдинству осигурани“, каже Лађаревић.

Део трошкова полисе покрива држава

У Србији се осигурава тек пет до десет одсто произвођача. Стручњаци кажу да је то због тога што пољопривредници не знају да држава покрива део трошкова полисе, али и због неповерења у осигуравајуће куће.

"Када осигуравају усеве, морају тачно да виде шта стоји у уговору. Често не прочитају шта стоји у том и том члану. Кад се јаве овакве штете, јављају се проблеми. Осигураници имају право да ангажују вештаке ако се не слажу са осигуравајућом кућом", указује проф. др Зоран Кесеровић са новосадског Пољопривредног факултета.

Осигурање не узимају ни они који усев заштите физички.

"Само на Фрушкој Гори је срушено преко 100 хектара засада са противградном мрежом – претежно јабуке и крушке. За подизање једног таквог засада потребно 35.000 до 40.000 евра, а где је губитак приноса", пита Кесеровић.

Потребне отпорније сорте

Нови климатски услови захтевају увођење нових, отпорнијих сорти. Мораће да се прилагоди и понуда осигурања.

Осигурање противградних мрежа уместо пољопривредном, припада имовинском осигурању. Дуже суше, јачи ветрови и кише захтевају и јаче стубове и мреже, као и заклон од ожеготина.

"Посебно забрињава то што се Србија загрева брже од већег остатка Европе. Имаћемо већи интензитет падавина у краћем временском периоду, што ће довести до нових поплава, бујица, клизишта", истиче Александар Ментов из Организације за храну и пољопривреду при УН.

Климатске промене и у школама 

Како би сачували најважнију фабрику, која ради под отвореним небом, климатским променама мораће да се прилагоди и финансијски сектор.

"Банке отежано дају кредите ризичним зајмопримцима. Једно од могућих решења било би да се размотри увођење гаранцијске институције за пољопривредни сектор на територији читаве Србије", наводи др Владимир Ковачевић из Института за економику пољопривреде.

Климатске промене су нови предмет који ће од септембра бити уведен у све средње пољопривредне школе.