Ембриони заробљени након смрти партнера

Процењује се да у Србији око 400.000 парова има проблем са стерилитетом. Борбу за потомство држава помаже финансирањем вантелесне оплодње, а од краја прошле године плаћа и увоз репродуктивних ћелија. Многи, међутим, не знају шта се дешава са њиховим ембрионима, уколико партнер у међувремену премине.

Када су ушле у поступак вантелесне оплодње, ни Ана ни Данијела нису слутиле да ће остати без партнера не дочекавши да се остваре као родитељи. Сада се боре за своје ембрионе.

"Мени на клиници саопштавају да ја не могу да вратим своје ембрионе. Само ми је дат предлог да пишем Управи за биомедицину, да ми се врате моји ембриони, али речено ми је одмах да су шансе за то један посто. Али могу да тражим дозволу да извезем своје ембрионе у другу државу која то ради, која би ми дозволила да вратим своје ембрионе, па ако наша држава да дозволу да се то извезе, онда да ја идем негде тамо да урадим тај трансфер", објашњава Данијела Јакшић.

Она и њен супруг су се пет година борили за потомство. Након његове смрти, плаћајући чување ембриона – купује време.

Ембриони као наследство – могу да се поклоне или извезу

За разлику од Данијеле, Ана је успела да ембрионе добије као део оставине после супругове смрти, али не може да их искористи.

"Мени је речено да могу да узмем ембрионе неких других људи, донора. Не могу свој, али могу туђе. Да могу да их поклоним, да их извезем у банку сирочића у ЕУ и да испратим своје ембрионе до тамо – ја не знам како се прате ембриони. Да их тамо поново откупим. Кад кажем поново, нисам их овде откупљивала него сам платила не мало, да бих дошла до тих ембриона и да тамо нађем сурогат мајку која ће ми родити ту децу”, говори Ана Марковић.

(Не)законито уништавање ембриона

Такви ембриони се уништавају, јер у Закону о биомедицински потпомогнутој оплодњи пише да се репродуктивне ћелије не могу употребити после смрти даваоца ради прављења ембриона.

"Наш став је да се погрешно тумачи закон. Закон каже да се семене ћелије и јајне ћелије не могу користити без сагласности лица чије су те ћелије, што значи у случају смрти. У овом случају, брачни партнери, односно преживели брачни друг, није давалац ембриона, он само жели да искористи оно што је већ постојало – заједнички израз воље између супружника, а то је једноставно оплодња јајне ћелије и ембрион. А несрећни случај је спречио да се то реализује до краја", рекао је адвокат Ацо Манојловић.

Православна биоетика на њиховој страни

Према последњем попису, само један одсто становника су атеисти. Чак њих 81 одсто су православци. Зато је РТС о овом питању затражио став Цркве.

"Према учењу светих отаца, у моменту стварања ембриона, односно спајања мушке и женске полне ћелије, долази до одушетворења ембриона. Тако да православна биоетика, на основу тог учења о коегзистенцији душе и тела, од момента зачећа посматра ембрион као лични идентитет – не као биолошки материјал, што су јајне ћелије и семене ћелије. И у том смислу се православна биоетика залаже за пуну правну, биолошку, медицинску заштиту сваког ембриона", објашњава протођакон др Петар Дабић, кардиолог и члан Одбора Светог архијерејског синода за биоетику.

Објашњава да у овом случају Црква може дати пуну подршку Аниним и Данијелиним захтевима.

"Када људи који имају проблем са зачећем долазе по благослов Цркве. Православна црква им тај благослов и даје, али уз три услова – прво, да су они који учествују у процесу вантелесне оплодње брачници, затим да нема учешћа трећег лица као давања биолошког материјала и трећи услов јесте да се сви створени ембриони врате у материцу, да се обави ембриотрансфер", каже протођакон.