Све смо старији и све нас је мање, неславни рекорди широм Србије и по броју самачких домаћинстава

Црна Трава памти време када је ту живело више од 13.500 људи, а данас тек нешто више од 1.000. Путеви које су градили у родном крају, чувене мајсторе Црнотравце одвели су у бели свет.

"Када смо саградили грађевинску школу, школовали смо кадар. Знали смо да не можемо све да их запослимо. Направили смо можда велику грешку што нисмо паралелно направили још неку школу која би могла све да запосли у Црној Трави", прича мештанин Часлав Николић.

Неславни рекорди

Данас, Црна Трава држи неславни рекорд не само по паду броја становника, већ и по броју самачких домаћинстава – сваки други је сам и стар. Слично је и у Гаџином Хану, Рековцу, Бабушници, Босилеграду, али и у централним београдским општинама – Старом Граду, Савском Венцу и Врачару. 

"Порастао је и број старачких домаћинстава, где сви чланови имају 64 и више година. У градским насељима, свако пето домаћинство чине особе у којима сви чланови имају 65 и више година, а у сеоским насељима чак свако четврто. То нам показује колико смо зашли у дубоку демографску старост", каже Љиљана Ђорђевић, начелница одељења за попис становништва РЗЗС. 

Разлике међу регионима

Велике су и разлике међу регионима. Две трећине бруто домаћег производа акумулира се у Београду и у Новом Саду.

"Практично имамо читаве рубне делове Баната, јужне, источне и југозападне Србије који су демографски угрожени. То су области на које држава мора да утиче да смањи огромне разлике у економском развоју између региона и општина. То ће помоћи мерама које постоје или би се донеле, у демографском смислу, да се ефективно и остваре“, објашњава демограф Владимир Никитовић.

Према његовим речима, ако не утичемо на смањење тих разлика, већина мера неће имати ефекта осим у срединама где немамо лошу ситуацију, попут Београда.

Вишегенерацијске породице постале су реткост у Србији. Има их још у Новом Пазару, Сјеници, Тутину и у западној Србији, али све мање.