У Рашевцу дуж административне линије нема усева који не успева - све више малина, проблем лош пут

Мештани Рашевца и других планинских села дуж административне линије са Косовом и Метохијом, дуге сто километара, баве се пољопривредом, и нема усева који не успева, а последњих година све је више засада малина и другог воћа. Много је младих који би да се врате у тај крај, али проблем је лош пут, који свака киша додатно оштети.

Двадесетак километара од Куршумлије уз административну линију, протежу се стара села која су идеална за воћарство и сточарство. Доћи до њих није лако због лошег пута, али је њихова лепота вредна сваког труда. Браћа Делибашић заједно обрађују 24 хектара, део је под малином.

“Има шест, седам година како се бавимо малинарством. Малине су врхунске и овде све што посадимо, произведемо успева“, прича Милутин Делибашић из Рашевца.

Миливоје Делибашић каже да се боре, борба је за живот.

“Имамо овце овде ја и мој брат шездесет пет оваца, али да имамо неку помоћ од државе још би више напредовали“, испричао је Миливоје.

Породица Комњеновић живи само од прихода који добију од малина. Све у малињаку раде сами, имају сигуран откуп, али је транспорт, због лошег пута, све тежи.

“Мени је добра зарада зато што ми не плаћамо раднике. Ми то сами ја и муж сами радимо, сами беремо“, каже Славица Комњеновић.

Лош пут није обесхрабрио Костиће. Овај млади брачни пар је пре неколико година засадио 800 стабала дуње.

“Ту сам засадио хектар и по засада дуње. С породицом обрађујем, они су ми највећа подршка, подржавају ме у свему што кренемо да радимо. Већ су почеле да стижу на род, печемо ракију, нешто иде у конзум“, испричао је Драган Костић из Рашевца.

Јованка Живковић из тог села прича да је први пут покушала ове године да засади рен и да је у селу једина што се тога тиче.

Додаје да нема контакт са суседним албанским селима.

“Има неки стари човек који на пограничном делу чува стоку. Јави се он, то је ако ја сада кренем да обиђем шуму горе, он ће да поздрави добар дан и ја могу да поздравим добар дан. Немају ни мештани неку комуникацију", каже Јованка Живковић.

Они који су одлучили да стално остану у селу суочавају се са бројним проблемима, које решавају сами. Уз то су им здравствене и школске установе далеко.

“Ја бих посејао малине овде, али далеко је, лош пут и не могу да то урадим јер све што би зарадио на гориво бих дао“, наводи Драган Васиљевић из Рашевца.

Асфалтни пут је први корак ка повратку на село, и то је и стратешка инвестиција која уз сеоски развој подиже и стандард читавог друштва.