Ризик од куповине некретнине у изградњи – власници станова на Врачару тврде да су преварени

Власници станова зграде из Јужног булевара 90 тврде да је фалсификована документација на основу које је инвеститор код банке подигао кредит од 1,25 милиона евра и као гаранцију уписао хипотеку на станове које им је продао.

"Mи не тражимо никакву милост, већ да судија одустане од пресуде и да нам дозволи, да нам да време да се докаже на суду да ли је заложна изјава фалсификат или није. Када суд донесе одлуку, нека судски извршитељ поступи по тој одлуци. Мислимо да смо у праву, поштено смо платили станове и 13 година се боримо да задржимо станове", каже станар Ненад Александровић.

Станари су спор покренули 2014. а суд је после три године уважио њихове аргументе и тада су извршитељи одустали. Банка је своје потраживање од 1,25 милиона евра, које је због камата сигурно било много веће, продала за само 60.000 евра и судбину станара препустила новом власнику.

"Преварила је фирма која је фалсификовала заложне изјаве и потписе које никада нисмо дали и чим смо дознали да се о томе ради покренули смо кривични поступак у Трећем јавном тужилаштву и парнични поступак за утврђивање ништавости заложне изјаве", рекао је суинвеститор Слободан Премовић.

Како се може зауставити извршење

Представници Коморе извршитеља кажу да извршитељи само спроводе судске одлуке.

"По правилу суд доноси решење о извршењу и доставља га извршитељу на спровођење. У неким случајевима извршитељ нема ни могућност да определи предмет и средства извршења, то су ситуације када се извршни поступак покреће на основу хипотеке или заложне изјаве“, појашњава Филип Станковић из Коморе јавних извршитеља.

Извршење се може зауставити жалбом на решење о извршењу, а и извршитељ може да одустане од извршења. Коначну одлуку, ипак, доноси суд.

"Уколико учесници у поступку сматрају да имају одређена права у погледу предмета извршења могу изјавити приговор у првостепеном поступку, а одлучује јавни извршитељ, а коначну одлуку у другом степену или парничном поступку даје суд", истиче Станковић.

Зашто зграда није укњижена

Инвеститори су добили дозволу за градњу, али су сазидали већи број станова тако да зграда није могла да буде укњижена. Спорови око власништва и хипотека зауставили су и легализацију.

На списку извршитеља налази се 12 од 21 стана колико их има у згради, а једно од питања на које екипа РТС-а није добила одговор је и зашто баш тих 12, по ком критеријуму.

Преварено 20.000 купаца станова у Србији

Процењује се да је у претходних неколико деценија преварено чак 20.000 купаца станова у Србији. У многим тим случајевима још трају судски спорови са малим шансама да људи дођу до стана или добију новац назад.

Највећа малверзација била је у Филмском граду, где је стотине купаца морало да доплати да им станови буду завршени, а шампион, ако не по вредности преваре, а онда по броју преварених по једном стану, јесте инвеститор који је у центру града 14 станова продао више од 100 пута.

Увођењем нотара и забраном продаје неукњижених станова драстично је смањена могућност превара, али куповина стана у изградњи свакако и даље представља ризик.