Гојковић: Следеће године се завршава обнова изгорелог дела Хиландара

Комисијом у манастиру Каково председавала је председница Комисије и министарка културе Маја Гојковић, која је истакла да држава са посебном пажњом води бригу о обнови и неговању наслеђа у оквиру манастира Хиландара.

Гојковићева каже да ће 2024. године свакако бити завршена обнова свега онога што је уништено у стравичном пожару који је манастир задесио 2004. године.

Министарка културе је истакла да је важно да смо у међувремену добили посебан Закон који је посвећен сталној бризи о манастиру Хиландар на иницијативу председника Александра Вучића и да је изузетно важно било за национални идентитет и за нашу државу и народ да се обнови све оно шта је уништено, али да мора да се настави са бригом о Хиландару на један трајни, системски начин.

"Прво се бавимо одржавањем онога што смо сада подигли и обновили, али да наставимо да реновирамо, рестаурирамо и оне делове који припадају Хиландару, а који нису били обухваћени тим планом", рекла је Гојковићева и додала да се пред Парламентом налазе измене и допуне Закона о култури, које на посебан начин истичу улогу Хиландара и које управо омогућавају спровођење планова након завршетка обнове и реконструкције уништених делова манастира, као и да се данас разговарало о изградњи деопа и ризнице и обнови многих других делова манастира.

Селаковић: Обнављајући Хиландар обнављамо Србију

Заменик председника Комисије Никола Селаковић, министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања, који је предводио чланове Комисије у обиласку радова на манастиру Хиландар како би се уверили о досадашњем току радова, рекао је да се радови одвијају планираном динамиком, да су у овом тренутку под великим радовима комплекс Дохије и Игуменарије и да би овим темпом требало да буде завршен објекат Дохије, а да ће наредне године акценат бити на обновни Игуменарије.

Селаковић је истакао да је за нас као државу и народ од изузетне важности обнова Хиландара, јер обнављајући Хиландар, ми у ствари, како каже, обнављамо Србију и нашу светосавску, српску нацију.

"Нама, који смо данас део тога, велика је част и велики благослов да јесмо део тога и да свако на свој начин доприноси онолико колико може да тај посао буде што је могуће бољи и успешнији", нагласио је Селаковић.

Селаковић је напоменуо да је рад Комисије озбиљно подржан доношењем посебног Закона о Хиландару, а изменама и допунама закона о култури који су у скупштинској процедури, омогуићиће се не само обнова него и примерено одржавање манастирског комплекса и свега онога што је значајно и за функцинисање манастирскиог комплекса и монашке братије манастира Хиландара.

Истиче да је велика заслуга за то на првом месту на иницијативи Задужбине хиландарске и председника Александра Вучића, те да се данас уз једно озбиљно прегалаштво Министарства културе, на челу са потпредседницом Владе и министром Мајом Гојковић, то осећа у самом раду и Комисије за обнову.

"Наша држава је напокон смогла снаге и после деценија, могу да кажем и несналажења и тешког функционисања, данас Србија, која стоји на ногама, која зарађује више захваљујући томе што је економски обновљена, захваљујући томе што се економски развија, одваја позамашна средства за обнову Хиландара, која није везана само за оно шта је страдало у катастрофалном пожару, већ је везана и за делове комплекса о којима није вођена примерена брига из разноразних разлога, деценијама или вековима уназад", нагласио је Селаковић.

Ранђић: Завршни занатски радови на Игуменарији радиће се и током 2025. године.

Директор Задужбине Светог манастира Хиландар Миливој Ранђић, представљајући извештај о досадашим извршеним радовима рекао је да је у 2022. години и 2023. године главни задатак био обнова изгорелог дела манастира, пре свега Дохије и Игуменарије, као и да су прошле године довршени сви груби грађевински радови објеката Дохије и започети радови на Игумнарији.

Директор Задужбине је указао да је сада Дохија у завршној фази занатских и керамичарских радова, док се на Игуменарији раде груби грађевински радови, на ојачању и изградњи конструкција објекта, имајући у виду специфичност ових објеката, будући да су то објекти где је дошло до пожара.

Ранђић је рекао да је главни задатак у 2024. години завршетак Игуменарије до краје те године, када ће целокупан изгорели део манастира бити завршен, а завршни занатски радови на Игуменарији радиће се и током 2025. године.

На састанку Комисије је констатовано да се истовремено ради и на заштити и рестаурацији покретног наслеђа живописа, предмета свештене уметности, рукописног наслеђа, старих штампаних књига, архива и библиотека, етнографске збирке, укључујући и активности пописа са каталогизацијом и дигитализацијом, као и унапређење манастирске економије и културног предела у циљу одрживог развоја и дугорочног самоодржања, као и очувања укупног наслеђа.

Комисија је констатовала да се у претходном периоду радило на реконструкција изгорелих објеката градитељског наслеђа, конака и параклиса, као и успостављању визуелног изгледа манастира какав је био пре пожара, обнови и унапређењу уништене и оштећене инфраструктуре, као и изградњи нове инфраструктуре ради неопходног осавремењивања - путева, водовода и канализације, противпожарне заштите; грејања, електричне енергије и телекомуникација, као и заштити и реконструкција угроженог градитељског наслеђа.