Директор ГАК, Вишеградска: Опет дозвољено присуство на порођају не само оцу детета него и мајци, сестри

После паузе због епидемије коронавируса, прво је Породилиште у Клиничко-болничком центру Звездара отворило врата за будуће очеве, који могу да присуствују порођају. Однедавно то је могуће и у Клиници "Народни фронт", а ту могућност од јесени најављује и Клиничко-болнички центар Земун.

Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС у Вишеградској др Александар Стефановић наводи за РТС да су вратили присуство на порођају не само мужа, него и блиских особа.

"Некад су то сестра, мајка итд. Тако да имамо посебан бокс у породилишту за то. Дакле, вратили смо то и то постоји, наравно уз одређену процедуру која је и раније постојала", каже гост Дневника 1.

Услов за тату, или било коју блиску особу, коју будућа мама одабере да буде уз њу док траје порођај, јесте да донесе копрокултуру, стерилне брисеве грла и носа.

На питање да ли особа која је присутна на порођају, мора да уради и пи-си-ар или антигенски тест на коронавирус одговара негативно.

"Ми смо се одлучили да ако ни остали пацијенти то не раде, дакле не радимо уколико нема неких симптома. Наравно, ако има онда је то већ нека друга ствар. Онда нема дозволу да дође", каже гост Дневника 1.

Он истиче да у овом тренутку на клиници нема трудница нити беба позитивних на коронавирус.

"Код нас тренутно нема позитивних и тако је већ неколико недеља. Сваког понедељка шаљемо извештаје и статистику, ево баш данас је извештај да нема позитивних. Ни особља, ни трудница, ни беба", каже Стефановић.

За викенд рођено 29 беба

Говорећи о броју рођених беба у Вишеградској, наводи да је за викенд рођено њих 29.

"Увек су мушкарци мало у већини. Тако је било и за половину године, сад се ближимо неком броју од 2.500 за пола године. Тако да се надам да ћемо или имати на нивоу претходне године, или бити мало у јачем, односно већем броју. Тако да, увек се ту крећемо, последњих година, око 62.000 у целој Србији", каже гост Дневника 1.

Враћене посете након дужег времена

Директор Клинике за гинекологију и акушерство УКЦС у Вишеградској др Александар Стефановић наводи за РТС да су након три и по године поново дозвољене посете пацијенткињама.

"Пре десетак дана добили смо упутство из Министарства здравља и од Радне групе која сада води рачуна о ковиду или већ ономе што је остало од ковида, да посете могу да се обављају после заиста дуго, дуго времена. Ја мислим, више од три и по године није било посета. Ми смо у клиничком центру и на нашој клиници у Вишеградској заиста одмах реаговали и одмах увели посете. Према препоруци, то су посете једном до два пута недељно. Одлучили смо се за два пута, средом и недељом, један нерадни, један радни дан, у трајању од пола сата", каже Стефановић.

Указује да је препорука да код сваког пацијента може ући по један посетилац који мора да носи заштитну маску.

"Дакле, то је нешто што је ново пре десетак дана и што је заиста све обрадовало и наше пацијенте", рекао је гост Дневника 1.

"Обрађен 351 захтев, половина била за сперматозоиде, половина за јајне ћелије"

Клиника ради 365 дана у години, 24 сата дневно где се осим порођаја одржавају и високоризичне трудноће, али и више деценија уназад ради и поступак вантелесне оплодње о трошку државе. Ту се налази и банка репродуктивних ћелија.

"Већ је негде шест месеци како банка репродуктивних ћелија, ткива ембриона постоји на клиници која је референтна за читаву Србију и то не само за државе, него и за приватне установе. Ми смо до сада обрадили 351 захтев за читаву Србију. Од тога је буквално половина захтева била за сперматозоиде, половина за јајне ћелије. У нашој клиници урадили смо 19 оваквих процедура и имамо три трудноће. Осим тога имали смо ове године и пуно процедура замрзавања и вантелесних из замрзавања, али и из замрзавања код оних који су оболели од малигних болести, дакле из области онкофертилитета", указује Стефановић.

Дакле, додаје гост Дневника 1, у тој области заиста имамо један велики процват, што би се рекло, у тој области вантелесне оплодње, укључујући ове донације које су кренуле пре шест месеци и надамо се да ће сигурно то бити једна од ствари која ће у наредним годинама, па можда већ од наредне године, деловати на то да наталитет буде већи. Да буде више деце.

Указује да се комисија за вантелесну оплодњу, укључујући и комисије за донације састају сваки дан, изузев петка.

"Једном недељно је комисија за донацију и три пута недељно су комисије за вантелесну оплодњу и могу да кажем да заиста нема великог чекања. Ево, на данашњи дан, ко се јави, биће му заказана комисија најкасније за 14. август, то је неких месец и 10 дана, што заиста када је у питању вантелесна оплодња и ти поступци који трају, сигурно није велики рок", каже Стефановић.

Сада лекари имају увид у то ко је више година лечио инфертилитет.

"Сада је граница 45 година. Имамо процедуре ко је више година лечио инфертилитет на разне начине, ко је имао три пута инсеминације, дакле до 45 година старости. И имамо такође и оне критеријуме који су сада проширили то упутство за биомедицински потпомогнуту оплодњу. Односи се на увоз ћелија, значи може бити један увоз, три сламчице сперматозоида или шест ћелија. Тако да, заиста је једна много већа шанса за потомство за те парове него што је до сада била", закључио је Стефановић.