Млади се за помоћ најчешће обраћају родитељима и вршњацима – шта утиче на њихово ментално здравље

Процењује се да широм света најмање једно од седморо деце и младих између 10 и 19 година има неки проблем са менталним здрављем. Станислава Вучковић из Уницефовог Програма за младе рекла је за РТС да су у Србији најугроженији адолесценти доби од 13 до 17 година који живе у великим градовима. Додала је да су за ментално здравље младих најважнији топли и подржавајући односи у породици, а да се деца за помоћ најчешће обраћају родитељима и вршњацима.

Станислава Вучковић из Уницефа рекла је да се млади и адолесценти у Србији не разликују много од својих вршњака у свету.

"Међутим, оно што смо тачно утврдили, пратећи њихово ментално здравље током пандемије, јесте да су најугроженији адолесценти од 13 до 17 година у великим градовима, у смислу да су њихови родитељи током пандемије могли да примете већу раздражљивост, тешкоће са концентрацијом и сами родитељи су говорили о томе да је и њихово ментално здравље погоршано", навела је Вучковићева.

Истакла је како велике кризе које могу да нас задесе могу да утичу на погоршање менталног здравља.

За ментално здравље младих најважнији топли и подржавајући односи у породици

Станислава Вучковић је напоменула да је потребно урадити велика истраживања на популацији адолесцената како би се утврдило о којим дијагнозама је реч, а истакла је и шта је важно за ментално здравље младих.

"Најпре, сигурни, топли, подржавајући односи у породици, родитељи који су у стању да добро реагују и брзо реагују на дечје потребе. Затим, добра повезаност са вршњачком групом, предвидиве околности у породици, рутине, школа, одговорни наставници који могу да препознају знаке проблема у менталном здрављу", навела је Вучковићева.

Са друге стране, како је навела, деца која одрастају у породицама које су веома сиромашне, где постоји искуство насиља, деца које гледају насиље и конфликтну комуникацију између родитеља, деца која су сама изложена физичком кажњавању, сексуалном насиљу, имаће велике потешкоће у области менталног здравља и њима је потребна додатна подршка.

Станислава Вучковић је објаснила да је ментално здравље деце угроженије тамо где не постоје одрасли који могу да препознају неке знаке лошег менталног здравља.

"Било да су то одрасли у породици, у фамилији, у комшилуку, заједници, школи, било где где су деца, важно је да имамо одрасле спремне да их подрже и да примете било које знаке на које треба да реагују", објаснила је Вучковићева.

"Током распуста постоји већа шанса да се деца изолују"

Додала је да деца током распуста имају пуно слободног времена и да постоје програми које могу да похађају, али да треба да се присетимо и оне деце која немају могућност да иду у организоване кампове и на сличне активности.

"Преко распуста нема школе, дакле нема прилике да наставници прате шта се са децом дешава. Тако да постоји већа шанса да се деца изолују, да буду усамљена, да немају прилике за дружење, да немају приступ спортско-рекреативним активностима и да више седе, да њихова исхрана буде другачија, лошија и да буду доста испред екрана", навела је Станислава Вучковић.

Објаснила је да због тога деца могу да имају снижено расположење, осећај усамљености, веће негативне мисли, али да то није обавезно тако код све деце и да се то може спречити већим бројем летњих програма за најмлађе.

Родитељи који имају сумњу треба да се обрате изабраном лекару

Станислава Вучковић је истакла да би родитељи, уколико имају било какву сумњу, требало да се обрате изабраном лекару или педијатру или да се консултују на платформама попут "Све је ОК", коју је Уницеф направио са Институтом за ментално здравље.

"Платформа ‘Све је ОК’ на првој страни има један део који каже ‘закажи саветовање’ и ту се види у календару који су доступни термини. Било који родитељи, било која млада особа која жели да закаже саветовање, само треба да пошаље мејл", објаснила је Вучковићева

Додала је да их тамо чекају добро обучени стручњаци који су из Националне дечје телефонске линије – НАДЕЛ, који су спремни да их саслушају, подрже да реше било који проблем или сумњу, или дилему.

"Деца се за помоћ најчешће обраћају најближем окружењу"

Према њиховим истраживањима, како је истакла Станислава Вучковић, деца се најчешће за помоћ обраћају најближем окружењу – својим родитељима и вршњацима, док се ређе обраћају лекарима и наставницима.

"Сами кажу да је то зато што постоји велика стигма у друштву, велика предрасуда у односу на проблеме менталног здравља и зато је важно да стално о томе причамо и да их охрабрујемо и да кажемо да ментално здравље има свако од нас", рекла је Станислава Вучковић.

Навела је да 50 одсто младих не зна коме да се обрати и да би таква врста подршке младима требало да буде доступна свуда где млади бораве.

"За младе који имају симптоме, кажемо да је важно да разговарају са лекарима, да свуда постоје психолози, а само је један мали постотак становништва, негде око пет одсто, онај који захтева озбиљну психијатријску помоћ", истакла је Станислава Вучковић.