Шта се мења код полагања мале матуре

Милан Пашић је гостујући у Београдској хроници РТС-а изјавио да припреме за матуру теку устаљеним процедурама, као што је и дефинисано законом и подзаконским актима.

“Мали матуранти су спремни, долазе на припремну наставу према информацијама које добијемо од стране школа. Дата им је и могућност да се преко портала е-вежбаоница од прошле године припремају, тако да су сви услови испуњени и да оно што нас очекује у наредном периоду буде у најбољем случају реализовано“, навео је Пашић.

Напомиње да ће бити измена у односу на прошлу годину.

“Сад смо на окруженим уписним комисијама донели одлуку да се реализује у школама које ученици похађају. У случајевима када имате једног или два ученика осмог разреда, ти ученици ће бити припојени некој најближој већој школи", истиче Пашић.

Наводи да у основим школама није било жалби када је реч о оценама.

“Најчешће жалбе долазе од стране родитеља, и то зато што су незадовољни. Значи, 3,80 или 3,70 - желе оцену 5 са 4,0. Било је и притисака, један родитељ је приведен. Нажалост, такве ствари се дешавају. Већи стрес, оно што смо приметили годинама, јесте стрес родитеља деце. Деца се припремају, раде тестове, анализирају претходне године, али једноставно тај страх родитеља некад је можда и превелик, можда и није оправдан. Бринемо се за децу што је нормално, али нема потребе за тим. Имате поверење у образовни систем и у наставнике који раде са вашом децом. Саслушајте их, питајте их. И није 6. јун или крај године, момент када треба да се прича о оцени она је реализована 95 одсто наставне године“, казао је Пашић.

На питање због чега је одлучено да се тако нагло прекине школска година и какви су ефекти те одлуке, Пашић напомиње да је 95 одсто наставне године реализовано и да је све сагледано.

“Сагледан је целокупан систем и пружене су подршке, како у школи у Рибникару, тако и у Младеновцу, у Смедереву, психолошке подршке. Свима је неопходна подршка, не само наставницима. Реализовале су се неке друге активности, амбијентална настава, у смислу да су могли да оду у неки музеј, у неки простор културе, затим су радили неке радионице на развоју емпатије и солидарности другарства. Све оно што можда не може да се стигне у току саме наставне године, јер се реализују програми и активности. Ми такве коментаре нисмо добили од већине, једноставно то је оно што је, како је донета одлука са те стране, узимајући у обзир специфичности у којима смо се нашли, а опет смо успешно завршили наставну годину“, навео је Пашић.

Каже да ће се мерљиви ефекти тога видети и на иницијалним тестовима у септембру, ако се прича о оценама.

Према подацима које су, каже, добили 25 до 50 одсто ученика старијих разреда је долазило у школу, а “код ученика првог циклуса је било од 50 до 75, од тога 75 до 100".

"Значи, зависи од средине, зависи од школске управе, зависи од ангажовања самих школа. Школа има своје неке активности које реализује, постоје школе са обогаћеним спортским радом, школе које реализују активности, наставници су обавезни да долазе на свој посао. Дајете могућност ученицима, ако је ученику боље да не буде на терену или с другарима, да не дође у школу, да нешто види, да нешто чује, да се организује нека активност, то је опет питање мало и за породицу, и за школу, и за све нас“, истакао је Пашић.

Пашић додаје да су измене закона у процедури и да су уважени сви предлози и мишљења које су колеге доставиле.