Биометријско препознавање, где је граница између заштите података и личне безбедности

Два пута је повучен сет закона о полицији, а један од разлога јесте и тај што се није дошло до консензуса о употреби биометријског надзора, а полемика о томе не јењава.

Међутим, Милан Мариновић истиче да је сада то "прилично јасније", а  да су томе допринела искуства из различитих земаља изнета на недавно одржаној конференцији у Београду.

Због тога што су наши представнци органа, МУП-а могли да чују искуства других држава, чланица ЕУ на исту тему.  Дошли смо до закључка да неке границе не треба прелазити. Добро је што МУП сада размишља у том смеру и што су одустали од неких предлога, који су раније били актуелни", оцењује повереник. 

Петар Антић упозорава да употреба оваквих биометријских камера може да угрози људска права, да задире у приватност грађана. Могућа је, каже и дискриминација с обзиром да бометријске камере могу да категоришу људе и по неком личном својству као што је боја коже. 

Када се говори о јавним скуповима, додаје да је могућа и категоризација по популистичкој оријентацији и касније дискриминација таквих људи. 

"Зато је за увођење оваквих камера, изузетно важно јачање вадавине права у земљи када се уводи оваква технологија", наглађава Антић. 

Мариновић поручује да обе стране морају да сарађују.

"Ми имамо с једне стране оне који су за високи развој технологије, за убразану дигитализацију, за убрзану вештачку интелигенцију. Али не обраћају пуно пажње на људска права, у конкретном случају на заштиту података о личности. С друге стране смо ми, који се залажемо за заштиту података о личности и за друга људска права, чак и по цену мало успореније дигитализације", сматра Мариновић.

Повереник мисли да договор може да реши све, да решење постоји, како каже, негде између и да свако треба да се одрекне неког дела колача.