Хлеб "сава" јефтинији за три динара – падају и цене других пекарских производа

Чинило се да појефтињење народног хлеба са 57 на 54 динара неће много утицати на стандард грађана. Дан касније, Унија пекара најављује да ће снизити и цене осталих производа. Kажу да су код произвођача квасца изборили 15 одсто нижу цену. У тесто ће умесити и ниже цене других сировина.

"Као последица тога што је гориво појефтинило и што је брашно појефтинило пекари ће снижавати и специјалне врсте хлеба, можда и неке пекарске производе. Очекујемо да тај проценат тих скупљих врста хлеба можда буде неких 10 до 15 посто, отприлике 12 посто јефтиније. Пекари су већ повели акцију, међутим, уговори са трговинским ланцима обавезују да за остале пекарске производе рок за промену цена буде тридесет дана тако да ћемо до краја јуна добити јефтиније цене", рекао је Зоран Пралица из Уније пекара Србије.

За разлику од грађана, ратари немају разлога за радовање. У жетву пшенице улазе са залихама из претходне сезоне и рекордно ниском ценом.

"То су нама увезене ствари са којима се свака држава бори, па и ми. Kреће се 20 динара и нешто ниже. Оно што је већи проблем од саме цене је што нема тражње, значи потпуно је стала трговина пшеницом и то је оно о чему смо ми разговарали. Тражимо моделе како да заправо премостимо овај период, док не видимо како ће се тржиште одвијати", навела је Јелена Танасковић, министарка пољопривреде.

Држава рачуна да би нижа цена хлеба могла да утиче на смањење инфлације

Рачуница државе је да би нижа цена хлеба могла да утиче на смањење инфлације с обзиром на то да се дневно прода до 2.200.000 хлеба "сава". Али није само цена хлеба проблем.

"Имамо проблем са месом и то ћемо питање у наредним данима очигледно да ту има много тајкуна који су тражили да се на сваки начин траже изузетно вискоке цене које су на нивоу највиших европских цена", рекао је председник Србије Александар Вучић.

У једној од највећих компанија месне индустрије, кажу да су цене достигле максимум, да више неће расти, али неће ни падати. Осим, истичу, ако држава не донесе одлуку о новом ограничењу цене основних животних намирница, то јест меса.

"Разлози су исти и у Србији и у Европској унији. Годинама се у тој индустрији пословало на ивици рентабилности па је сточни фонд смањен. Држава треба да види колико нам треба меса и млека. Приче о слободној трговини су превазиђене јер видимо да у време кризе свако штити свој интерес", наводи се у саопштењу Зорана Матијевића, директора "Матијевић аграра".

На појефтињење хране требало би да утичу и недавна повећања субвенција пољопривредницима.