Приче о млиновима и млинарима

Изложба на 25 паноа текстуалним и визуелним наративом приказује историју и културу млинарства и млинара од древне Грчке до савремених парних млинова. Историја и судбина млинарства органски је повезана са историјом и културом хлеба. Више хиљада година историје и све што је везано за млинарство и млинаре јесте један узбудљив колоритни мозаик у времену, простору и културама.

Ми људи знамо бити врло домишљати, свашта смислимо, поправимо, али и покваримо. Тако је било и у историји млинарства. Од када је света века постоје небројене варијанте разних млинова. Тешко је то све описати и повезати у једну историјску нит. Вероватно није ни могуће.

Текстови и илустрације приказаних тема различити су према дубини обраде теме, као и литерарним досезима. Али, управо то дочарава динамику и колоритни мозаик, а истовремено и калеидоскоп, историјског, техничког и културног наслеђа млинарства. Посебно је наглашено млинарско наслеђе Србије и Војводине.

„Млин није само објекат, од млина се живело и са млином се живело, и код нас и у свету. Млин никада није престајао да ради, и ноћу и дању. Не постоји ниједно оруђе или објекат који је носио толико тајанствености, толико зачаја и егзистенцијалног и есенцијалног за човека, о коме је толико митова, веровања и сујеверја причано. Велики број водених немани су управо везани за млинарство и звук млина, од вампира до лептирица. Млин је велики део наше културне баштине и представља кључни симбол људске цивилизације" рекао је Димитрије Вујадиновић.

У монографији се паралелно прате индустријска и културна баштина, илустрована бројним цртежима и фотографијама. Наратив индустријске баштине почиње од праисторијског каменог жрвња, првих воденица и ветрењача до савременог парног млина.

„Књига нам пружа упоредни увид у историју млинарства на различитим просторима и меридијанима, у њихове специфичности, али и у његову непрекинуту културолошку релевантност, и то без улажења у вероватно сувишне техничке детаље производње брашна. На тај начин књига „Тајне трајања" постаје веома значајан извор за проучавање нематеријалног културног наслеђа многих људских заједница света." (из рецензије Саше Срећковића, музејског саветника Етнографског музеја у Београду)

Изложбу можете погледати у РТС Клубу до 30. јуна 2025. године.