Тркуља: Улагање у лекове најмање у Европи, више од 80 иновативних чека улаз на позитивну листу

Бојан Тркуља каже да су изашли најновији резултати истраживања који се раде на тлу Европе и они нису добри.

"У нашој земљи се од укупног броја иновативних лекова који буду регистровани у Европи само око осам одсто нађе на позитивној листи. То је три пута лошије него у Хрватској и четири пута лошије него у Бугарској. Тренд нам није добар, не само да не напредујемо, већ практично је лошији резултат него прошле године. Може се десити да тај резултат следеће године буде још лошији", нагласио је Тркуља.

Разлог је, каже, што је улагање у нашој земљи у све лекове најнижи у Европи.

“Око 112 евра по глави становника годишње. Босна улаже око 160 евра, Бугарска око 180, Хрватска 220 евра. Тај новац који улажемо, је само око 18 посто, ако погледамо процентуално укупан буџет за здравство. Пре пандемије је био око 23-24 посто. У Северној Македонији 23 посто, Хрватској око 22, у Бугарској 29 посто. Са тако ниским улагањем у лекове не можемо да имамо већу доступност иновативних терапија“, истиче Тркуља.

Зато су, напомиње, разговарали са државним врхом.

"Последњих година је направљен искорак, РФЗО је препознао ту потребу да се више улаже у иновативне терапије, а то је важно, јер постоји директна корелација између државног издвајања за лекове и здравствених исхода", навео је Тркуља.

Ако се, истиче, погледа препандемијска година, дакле 2019. било је 14,6 смртних случајева на хиљаду, док је у Европи просек 10,8.

"То значи да код нас 30 посто више умире иако можда не би морали. РФЗО је то препознао, али су и њима практично везане руке", указује Тркуља.

Минимално улагање од 50 милиона евра годишње

Напомиње да је потребно улагање од минимално 50 милиона евра годишње да би се пробало да у следећих три до пет година побољшају ти здравствени параметри.

"Надамо се да ће ти разговори бити позитивни. Са здравственим индикаторима какве имамо, иновативни лекови су најбоља интервенција које можемо да предузмемо да би ти индикатори били бољи него данас", каже Тркуља.

Према његовим речима, у Србији више од 80 иновативних лекова чекају на улазак на позитивну листу.

“Наш задатак је да тамо где нека терапија не даје задовољавајуће резултате ту покушамо да донесемо лек који ће бити бољи. То је главна предност иновативних лекова, што спасавају животе и побољшавају животе пацијентима“, наводи Тркуља.

"Неопходно буџетски издвојити средства"

Напомиње да је последњих година направљен искорак у односу на средину прошле деценије.

“У последњих четири до пет година је неколико десетина лекова стављено на позитивну листу, али је проблем што тај процес мора да буде континуиран. Морали бисмо сваке године барем 15 до 20 лекова који највише помажу пацијентима да обезбедимо осигураницима. За то је неопходно да направимо издвојена буџетска средства“, додаје Тркуља.

Каже да данас имамо ситуацију да када су у питању одређене болести имате тестирање да ли сте кандидат за лечење неким леком, па тек онда добијате терапју.

"Тако се постиже оно што је циљ медицине, да сваки пацијент добије лек који је њему потребан како би се постигао максималан ефекат уз минималан број нежељених догађаја. То је ера у којој живимо и која је и будућност“, казао је Тркуља.