Филтер на Тиктоку велича масовно убиство у "Рибникару", ко треба да реагује

С једне стране жртве, с друге - дечак који је пуцао. Нагињањем главе на лево или десно бира се страна, најчешће малолетног убице. Филтер на Тиктоку популаран је углавном међу корисницима из других крајева света.

"Треба да нас брине то што на глобалном нивоу, у Јужној Америци и Југоисточној Азији, па и Европи, постоји велики број деце која пружајући подршку заправо оправдавају овај чин", упозорава експерткиња за безбедност деце на интернету Катарина Јонев. 

Додаје и да ми, као корисници, можемо да доприносимо таквом непримереном садржају на друштвеним мрежама – ако га одгледамо, поделимо, а не пријавимо - велики број људи ће га видети.

Како пријавити

А они који су видели те снимке, пријављују их у коментарима званичном Тикток профилу МУП-а Србије. 

Из Тужилаштва за високотехнолошки криминал поручују да то није случај у којем се реагује по службеној дужности. По приватној тужби, кажу правници, могло би да се реагује једино због злоупотребе фотографија, уколико су међу особама на филтеру деца која су преживела масовно убиство.

"С обзиром на то да Закон о заштити података о личности не предвиђа да је податак о личности податак који се односи на преминулу особу, у односу на таква лица не би могао да се примени Закон“, каже адвокат Ненад Цвјетићанин.

Сматра да је реч о повреди моралних норми, због чега би морала држава да реагује, пре свега центар за социјални рад.

"Представници државе би требало да се обрате Тиктоку и да траже да се овај алат, односно филтер уклони као нешто што се дубоко противи моралу", истиче Цвјетићанин.

Да ли Тикток може да реагује

Противи се и правилима Тиктока, према којима је забрањено објављивање садржаја који крши права живих или преминулих, или је циљ да се неко понизи или повреди тим садржајем. То се ради преко хаштагова, лажних профила и фан-страница малолетног убице.

На питање зашто на вређање жртава и њихових породица друштвена мрежа не реагује, стручњаци за регулативу на интернету кажу да је питање колико људи се бави контролом садржаја, посебно за српско говорно подручје. Опција да држава ограничи садржај на Тиктоку, сматрају, не би прошла глатко.

"Можете да донесете закон, али питање његовог спровођења и капацитета државе да спроведе ту одлуку може да буде компликовано. За мање државе, мање утицајне, попут Србије, по територији, броју становника и регулаторном досегу органа, ту је проблем", указује Бојан Перков из Фондације "Шер".

Према његовим речима, велико је питање како би компанија из Кине одреаговала на захтев наших државних органа, као и колико би то било ефикасно и колико би трајало.

Могућа решења

Једина шанса је да што више људи пријави такве објаве као непримерене и да их алгоритам учини видљивијим и онима који су задужени за контролу садржаја.

Друго решење била би забрана Тиктока што би, оцењују стручњаци, отворило Пандорину кутију. На такав потез до сада се одлучило само неколико земаља због заштите морала или националне безбедности.