Таковски малинари не брину ни за пласман ни за цену, верују да је коришћење науке будућност производње

Производњу малина у селу Клатичево, недалеко од Горњег Милановца, почели су на 70 ари. Сада имају дупло више засада и шири сортимент. Желе да уз науку и примену искустава са терена, дођу до најбољих резултата, а и цене.

"Сви ми желимо да поједемо и да попијемо нешто што је заиста квалитетно, без остатака пестицида. Да плод буде безбедан, здрав и да као такав плод можемо да пласирамо и на домаће и на западно-европско тржиште и тржиште Руске Федерације, тако да је то наш примарни циљ и интерес", каже Александар Андрић, један од оснивача задруге "Агробобица" из Горњег Милановца.

Да би за свеже малине из таковског краја било места на захтевном тржишту, уз савремену технологију важна је и стална едукација.

Александар Христоф, консултант холандске фирме каже да користе инсекте који нису штетни како би контролисали оне који јесу. "Тако контролишемо и количину пестицида и добијамо висок принос здравих плодова", додаје Христоф.

Таква производња тражи пажњу, знање и вештине, а стручњаци истичу да је то и прави пут за опстанак села.

"И да на тај начин домаћинствима која се за ово одлуче и младим људима који желе да остану на селу, обезбедимо таква примања и сигурност улагања у будућност", каже професор Пољопривредног факултета у Земуну Небојша Момировић.

У овој земљорадничког задрузи желе да у едукацији помогну и кооперантима, како би уз квалитет обезбедили и континуитет, што је један од кључних услова за тржиште воћа.