Може ли правосуђе заиста да заштити жене

Велики број случајева родно заснованог насиља и дискриминације показује да је Западни Балкан још далеко од примене постојећих правних решења у пракси, због чега су жене и даље веома рањива категорија. На регионалном правосудном форуму о родној равноправности у Београду више од 100 правосудних актера разговарало је о томе како да правосуђе пружи ефикаснију заштиту женама.

Само ове године, према доступним подацима, у Србији је убијено 18 жена, а од 2010. убијено их је више од стотину. Жене су најугроженије у својим домовима и то од партнера и од блиских рођака.

"Бројеви које углавном пратимо из медија директно указују на размере проблема и упозоравају за бржом и ефикаснијом реакцијом. Као што на то и указују и резултати нашег истраживања зашто жене не пријављују насиље у породици које смо недавно представили, према којима су страх од насилника, срамота, стрепња од осуде блиске околине, неповољна економска ситуација и неповерење у институције главни разлози непријављивања", указује повереница за заштиту равноправности у Србији Бранкица Јанковић.

Подршка породице, пријатеља и институција, као и финансијска подршка охрабрила би жене да пријаве насиље, али је најбитнија правна заштита.

Судије, адвокати, тужиоци, нису поштеђени утицаја стереотипа, предрасуда и пристрасности, а у правосуђу такав утицај може да утиче на разумевање кривичног дела и некажњавања учиниоца, оцењује повереница.

"Нажалост, видимо свуда у региону да смо са ентузијазмом приступили међународним конвенцијама, да сви имамо законе, али њихова имплементација у пракси, укључујући и у судовима, је нешто што није довољно ефикасно", оцењује Биљана Брејтвајт, директорка Центра АИРЕ Програма за Западни Балкан.

Председница Европског суда за људска права Шофра О’Лири указује да ту институцију управо интересује како се закони спроводе.

"Добро законодавство на папиру је једна ствар, али нас занима како се одвија у пракси у учионицама, у судницама, на послу, у друштву. Једноставно да видимо како се заправо закони спроводе", каже Шофра О’Лири.

Спречавање насиља над женама – морални императив

Неједнак приступ образовању, дискриминација на радном месту, чињеница да поседују мање имовине, родно засновано насиље и узнемиравање – проблеми су са којима се жене свакодневно суочавају.

"Шта мислите, које је то најприсутније кршење људских права? То је, наравно, дискриминација жена и родно засновано насиље. Спречавање насиља над женама је морални императив. Морамо да нађемо начин да оснажимо жене да буду део система доношења одлука", рекао је бивши председник Европског суда за људска права Роберт Спано.

Само у 2021. у свету је убијено више од 80 хиљада жена, од којих су 56 одсто убили партнери или чланови породице.