Возач Хитне помоћи: Најстреснији су позиви због деце – 3. и 4. мај памтићу заувек

Када их чујемо и видимо, често се запитамо шта ли се у тим тренуцима дешава у возилу? Када је колапс у саобраћају, киша или снег, сви смо опрезнији, али и нервознији. Они нису. Сандро Полексић, возач у Хитној помоћи се за више од 10 година рада, сусрео са многим ситуацијама, али ће заувек памтити 3. и 4. мај, и потресне сцене које је затекао након масовних пуцњава у Београду и околини Младеновца – у Дубони и Малом Орашју.

Сандро Полексић, возач у Хитној помоћи наводи да му је најтеже било, када је са колегама, након масовне пуцњаве у ОШ "Владислав Рибникар" стигао испред школе и угледао призор који никада неће моћи да заборави.

"Најтеже што се десило је трагедија у ОШ ‘Владислав Рибникар’. Колега и ја смо били близу, па смо отишли да помогнемо. Ја мислим да су свима најтеже такве ситуације... са младим особама", наводи Полексић.

Његов колега, Дарко Михајловић каже да је иста смена која је радила 3. маја требало да ради и четвртог маја – ноћну смену.

"Иста та смена је послата у Дубону и Мало Орашје, ми смо од седам екипа морали три да заменимо за ту ноћ. Нису могли да издрже да раде и следећу ноћ, неки су тражили слободан дан, неки су и боловање отворили", објашњава Михајловиић.

Лекарску екипу у санитету чине возач, лекар и техничар

Најстреснији су позиви када су у питању деца. Лекарску екипу у санитету чине возач, лекар и техничар. Ако на предњем седишту видите само возача, то значи да је пацијент угрожен и да је други део екипе са њим. Уз укључену ротацију ситуација је још озбиљнија.

"Имамо стручно-методолошки центар у којем наши лекари и техничари обучавају нас возаче заједно са лекаром и техничарем који је на терену. То се ради редовно, и то су тренинзи који се одржавају једном или два пута месечно", објашњава Дарко Михајловић, возач у Хитној помоћи.

Сваког тренутка на улицама Београда је више од 60 екипа Хитне помоћи

Није њихов посао само да возе и укључују светлосне и звучне сигнале. Користе апарате за кисеоник, помажу екипи у санирању повреда. Зато не може свако да буде возач Хитне помоћи. Највише позива имају викендом.

"Стресан јесте, али то нам је посао, радимо са људима који су обучени и који су ту дужи низ година, шта ћемо сналазимо се", наводи Сандро Полексић, возач у Хитној помоћи.

Иако, како кажу, добијају и лажне позиве, на сваки са јавног места се одазову. Њихово је да свима помогну. Не жале се на услове рада, иако би могли да буду бољи, и правни и финансијски и технички, с обзиром на одговорност коју имају. Сваког тренутка на улицама Београда је више од 60 екипа Хитне помоћи.