Узгајивачи дувана задовољни, не смета им ни киша ни суша

Шездесетпетогодишњи Ђерђ Пап из села Мали Пијац гаји дуван на три хектара и један је од осам нових произвођача дувана у околини Кањиже, где су још у атарима насеља Ором, Гунарош и Ново Орахово сада засади на укупно тридесетак хектара.

У Србији се дуван највише производи на територији Срема, Мачве и Јужног Баната, док се након деценију и по дуван поново гаји и на северу Војводине. Ове сезоне садња касни због обилних падавина.

"Исплати се зато што сад су повећали мало цене и дуван то је једини који роди на суши и сад када има више кише", каже Ђерђ Пап.

Из Малог Пијаца је и 56-годишњи Тибор Алмаши, који се породично бави производњом расада дувана. На једном хектару, у пластеницима и хидропонском методом гаји сорту "берлеј" која се, за разлику од сорте "вирџинија", годинама није садила. За један хектар треба обезбедити 12.000 биљака за расад.

"У расаднику почињемо са пуњењем тацне супстратом, онда сијање семена, па после иде заштита, кошење и кад је расад готов онда иде напоље на њиву. Солидна зарада, није нека велика, али ја мислим да једна просечна плата отприлике", напоменуо је Тибор Алмаши.

Колики је принос дувана

Просечни принос дувана је око 1.800 килограма по хектару, а код нас је највећи откупљивач компанија ЈТИ из Сенте. Они призвођачима дувана нуде субвенције и обезбеђују средства за целокупну производњу.

"Гарантујемо откуп, гаратујемо стално контролисање цена, значи све док не исплатимо произвођаче ми гледамо колики су трошкови производње да би имали одрживу производњу. Дајемо новац за производњу и дајемо и дугорочне кредите од три до седам година", каже Александар Живков, директор ЈТИ Сента.

Ове године сенћанска фабрика је уговорила производњу дувана са више од 330 пољопривредних газдинстава у Србији. За узгој дувана неопходна је дозвола коју обезбеђује републичка Управа за дуван и ова биљка се код нас налази на близу 5.000 хектара.