Дан словенске писмености – славимо Ћирила и Методија

Српска православна црква и верници данас славе успомену на Ћирила и Методија, који су заслужни за ширење писмености међу словенским народима. Данас је и државни празник – Дан словенске писмености и културе. Установљен је у част солунске браће, твораца првог словенског писма – глагољице.

Браћа, Ћирило и Методије остали су упамћени као "словенски апостоли", који су створили глагољицу, прво писмо Словена.

Преводом литургијских и библијских књига, Ћирило и Методије поставили су темеље словенске писмености. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји.

Старији Методије и његов брат Ћирило, пре монашења Константин, рођени су у Солуну у дому високог византијског војног и управног вође Лава, 815. године односно 826. године.

Када је 862. године, великоморавски кнез Растислав тражио од византијског цара Михаила учитеље који ће да проповедају хришћанство на народном језику, показало се да су солунска браћа идеална за тај посао. Знали су словенски језик, па су саставили писмо и превели јеванђеља.

Са тим преводима кренули су у моравско-панонску мисију просветитељско дело међу словенским народима. Ширили су писменост и хришћанство међу Словенима, преводили и друге богослужбене књиге и служили литургију на словенском језику, такође су рукополагали и домаће свештенике.

Симбол су словенске писмености и словенског просветитељства. Као просветитеље словенских народа, Црква их молитвено истиче као равноапостолне. Било је то прво политичко освешћивање Словена у историји. После смрти солунске браће, њихови ученици, Климент и Наум, наставили су њихов просветитељски рад.

Дан словенске писмености и културе

Сваки од браће има свој дан, а њихов заједнички празник уведен је на хиљадугодишњицу словенске мисије.

Од 2019. године 24. мај се обележава као државни празник – Дан словенске писмености и културе. Установљен је у част солунске браће, твораца првог словенског писма – глагољице.

Осим код нас, Дан сећања на мисионарство и визионарство браће из Солуна из времена јединствене хришћанске цркве обележава се и у - Пољској, Чешкој, Словачкој, Русији, Украјини и Северној Македонији.

Словенске језике делимо на три групе.

Источнословенска група - руски, украјински, белоруски

Западнословенска група - пољски, чешки, словачки, лужичкосрпски

Јужнословенска група - српски, бугарски, македонски, словеначки, босански, хрватски, црногорски.

Не треба обављати кућне послове, а ђаци треба да узму књигу у руке

Како обичаји налажу, данас не би требало обављати кућне послове него све обавезе по кући оставити за други дан јер се на овај празник не пере, не шије, нити се раде било какви тежи послови.

Један од обичаја тиче се и ђака и студената, па каже да ако се данас посвете учењу, биће вредни целе године односно и током наредне школске године.