Ђурђевић: Максимум падавина се премешта из јуна у мај, треба да будемо опрезни

Због поплава у региону, расте ниво Саве и у нашој земљи. РХМЗ је издао упозорење да ће 19. маја на Сави код Шапца водостај прећи границу редовне одбране од поплава. Ноћас су поплављене улице Новог Сада, Зрењанина и Коцељеве. Нећемо заборавити ни мајске поплаве из 2014. године.

Владимир Ђурђевић каже да треба да будемо опрезни. 

"Ситуација није редовна, ово је неки први степен упозорења који је издао РХМЗ. Према тренутним прогнозама, не делује да ћемо имати неке озбиљније поплаве, али треба да постоји неки ниво опрезности. У том смислу РХМЗ сигурно прати ситуацију, а такође сектор за ванредне ситуације. Тако да нисмо сада у некој ситуацији која је екстремно критична", наводи Ђурђевић.

Ипак, још једном понавља да опрезност треба да постоји, јер су биле велике акумулације падавина и у Хрватској и у БиХ, тј. целим сливом Саве су биле велике падавине.

"Та вода треба да прође негде и проћи ће кроз Саву која протиче делом кроз Србију и у једном тренутку ћемо имати виши водостај и у неким местима ће то бити преко тих граница редовних одбрана од поплава. Можда ћемо се приближити следећем нивоу упозорења, али према тренутним прогнозама не би требало да буде ситуација које су екстремне као што су биле поплаве 2014. године", наводи Ђурђевић.

"Током маја и јуна треба очекивати појаву бујичних поплава"

Ових дана сви чекамо сунце, а изгледа да нам је мај донео само облаке и кишу до сада. Ђурђевић истиче да су ове количине падавина у мају уобичајене и да је мај кишан месец.

"Јун је иначе у Србији месец са највећом количином падавина. Последњих година се примећује да због промене климе тај максимум падавина се премешта из јуна у мај", додаје Ђурђевић.

Истиче да остаје да се види да ли ћемо у количини месечних падавина прићи екстремнијим вредностима, као и да смо још далеко од краја маја.

"Ово је месец у коме треба очекивати овакве ситуације. Сваке године током маја и јуна треба очекивати појаву бујичних поплава, а током маја треба да будемо посебно опразни по питању поплава када током више дана заредом имамо те велике акумулације. У Хрватској сте имали ситуацију да су у дан или два пале вишемесечне количине падавина, преко 200 литара по метру квадратном. То су акумулације које очекујете да имате током два месеца, не у два дана", истиче Ђурђевић.

"Клима је промењена, живимо у свету који је ризичнији"

Наглашава да је клима промењена и да живимо у свету који је ризичнији по питању тога да се појављују екстремне падавине.

"Цео регион, цела Европа и остатак северне хемисфере живи у већем ризику да ћемо се све чешће сусретати са оваквим ситуацијама", додаје.

Каже да не да можемо очекивати екстремне падавине сличне онима које су се већ десиле, већ да треба да очекујемо екстреме који су још јачи.

"Процес климатских промена неће бити заустављен ускоро. У најбољој ситуацији тај пораст глобалне температуре ће се зауставити око 2050. године. За то је потребно да цео свет ради на томе да испуни Париски споразум и да напусти фосилна горива, угаљ, нафту и гас. Пошто се то не дешава, наредних 30 година сигурно можемо очекивати екстремније ситуације од ове", наводи Ђурђевић.

"У ваздуху имамо у просеку седам одсто више водене паре"

Указује и да је тачно да углавном причамо о високим температурама, топлотним таласима и врућинама, јер су климатске промене често изједначене са глобалним загревањем.

"Али промена климе значи промену како ваздух циркулише преко наше планете, а пошто је планета тренутно топлија за један степен тај један степен повишене просечне температуре значи да у ваздуху имамо у просеку седам одсто више водене паре. Тако да у старту увек у атмосфери имамо већи резервоар из којег може да се направи киша", објашњава Ђурђевић.

Наводи да ће се, нажалост, та ситуација погоршавати у наредних неколико деценија.

"Због тога треба да влада већи опрез. Ми као друштво треба да радимо на томе да тај процес зауставимо и да радимо на прилагођавању, да изменимо инфраструктуру. Видимо да инфраструктура није одговарајућа у односу на то како је клима промењена, треба да се унапреди систем одбране од поплаве, да се унапреди систем градских одводних канала за атмосферску воду тј. кишницу, да не бисмо имали мало-мало па поплављене улице у разним деловима града и то је посао који нас чека, који је врло озбиљан и који треба да буде добро планиран како бисмо га ефикасно обавили", закључио је Ђурђевић.