Свака претња на мрежама биће проверена, слобода изражавања не може бити изговор

Да ли је блокада или строжа контрола садржаја, једно од решења, питање је на које се ових дана тражи одговор. Неспорно, друштвене мреже и медијски садржаји утичу на формирање мишљења и понашање у друштву. Кроз историју многи насилни садржаји оптуживани су за подстицање насиља.

"Моја генерација која је одрастала у питомом социјализму такође је конзумирала ужасне садржаје преко видеа и касније преко компјутерских игара, тако да ме то доводи на трећу ствар, а то је да постоји увек одређени систем вредности кроз који се ти садржаји конзумирају и поруке тих садржаја се онда на тај начин тумаче. А у 99,99 одсто случајева се своди на то да неки херој или антихерој побеђује негативце“, каже Недељко Ковачић, редитељ.

Влада ће, на предлог председника државе, формирати радну групу која ће у наредних месец дана дефинисати мере које ће бити део измењеног закона о заштити деце на интернету. Једна од одредби биће ограничавање приступа одређеним садржајима.

"Тренутно постоје софтвери које родитељи могу да користе на таблетима или мобилним телефонима, чак и мобилни оператори имају софтвере који ограничавају деци приступ садржајима који се тичу насиља, говора мржње, оружја, дроге", каже Михаило Јовановић, министар за информисање и телекомуникације.

"Наша иницијатива и предлог с којим ћемо изаћи јесте да донесемо законски оквир, где би за сву децу у основним школама практично увели ту обавезу родитељске контроле“, рекао је Јовановић. 

"Фејсбук и Инстаграм су на одређен начин ограничили праћење тих садржаја, тако да је Тикток задржао то што називамо изазовима, то је једна пошаст… Хајде да направимо једну највећу глупост коју можемо да направимо и онда се деси да се деца повређују, да повређују друге и то је нешто што је мени необјашњиво, али одговор лежи у кући, у породици“, каже проф. Петар Кочовић, ИТ стручњак.

Где је граница слободе изражавања

У неким европским земљама деци је забрањено коришћење мобилних телефона и интернета у школама. Намера је да се то примењује и у Србији. Немачка је 2019. увела такозвани "Фејсбук закон", с циљем да смањи ширење лажних вести, хушкања и говора мржње.

"Многе су контроверзе, односно критике на рачун овог закона. С једне стране су критике по питању где се ту заправо угрожавају основне слободе грађана, а с друге стране критике на рачун власти што је процену и просуђивање шта је непримерен садржај и где је та граница слободе изражавања препустила приватним корпорацијама уместо судовима", каже Ненад Радичевић, дописник РТС-а из Немачке.

"Јавно тужилаштво може тражити забрану ширење информације и одређене објаве на друштвеним мрежама у случајевима непосредног насилног рушења уставног поретка, позивања на убиство или уколико је изгледно да ће се десити акт непосредног насиља према лицу или групи“, каже Бранко Стаменковић, тужилац за високотехнолошки криминал.

И најмање претеће поруке биће проверене

Пожељно је и учешће грађана у пријављивању непримерених садржаја. Из Одељења за високотехнолошки криминал упозоравају да ће и најмање претеће поруке на друштвеним мрежама бити проверене до краја, а то укључује утврђивање локације емитовања, претрес и хапшење.

"Ако је особа садржај пласирала да она жели да дође до извршења дела и да у ствари тим снимком позива друге да врше кривична дела, онда можемо говорити о одређеном извршењу кривичног дела и на овај начин, али то је врло специфично, сложено, боље речено утврдиво од случаја до случаја, јер многе претпоставке морају да буду испуњене осим ако то није очигледно“, каже Бранко Стаменковић.

Ако се на суду докаже да је учињено кривично дело изазивања опште опасности, особама које су постављале претеће поруке прети вишегодишња казна затвора, а за најтеже облике је запрећена до 8 година. Више од 45.000 профила на друштвеним мрежама "којима се допадају убице" биће проверено.