Шта рећи деци која не желе у школу из страха да се јучерашња трагедија не понови

Грађани непрекидно зову Институт за ментално здравље у Београду за помоћ након трагедије у школи на Врачару, каже психолог Јелена Радосављев. Истиче да их за сада не зову деца, али да су почели да се јављају родитељи који су, нажалост, изгубили децу и они чија су деца успела да се спасу. Указује на то да се родитељи жале како деца не желе да иду у школу из страха да ће се трагедија поновити. Јелена Радосављев саветује да родитељи не лажу децу, али и да им објасне колико је мала вероватноћа да се оваква ситуација понови. Посебно је важно да родитељи у наредним данима буду уз своју децу.

Институт за ментално здравље у Београду је отворио две телефонске линије за подршку и психолошку помоћ породицама страдалих у ОШ "Владислав Рибникар", наставницима и ученицима: 063 868-17-57 и 063 86-82-217. Стручну подршку пружа тим психолога и психијатара из тог института.

Такође, на Клиници за психијатрију Универзитетског клиничког центра Србије формиран је тим стручњака који ће бити доступан за подршку свима којима је потребно. Доступни су телефони: 011 268-50-50, 011 366-21-24 и 063 310-723.

Јелена Радосављев из Института за ментално здравље наводи да од синоћ имају интензивне позиве, а да од јутрос грађани непрекидно зову.

У почетку су се, каже јављали грађани који су желели да дају коментар на трагичан догађај, али да су сада почели да се јављају родитељи који су, нажалост, изгубили децу и њихови рођаци, као и родитељи и рођаци деце која су успела да се спасу. Јављају се и наставници, и из ОШ "Владислав Рибникар" и из других школа, с питањем како да данас организују наставу.

Родитељи да не лажу децу већ да буду уз њих

За сада се, истиче, деца не јављају.

"За сада се деца не јављају, али ја очекујем да ће деца тек кренути да се јављају", очекује Радосављева.

Родитељи се, било да су из школе у којој се догодила трагедија или из других, најчешће, указује, жале да генерално не желе да иду у школу из страха да ће се овакав догађај поновити.

"Генерално је савет да родитељи децу не лажу, не можемо им говорити да се овакво нешто не може никад десити, али је савет да поразговарамо колико је мала вероватноћа да се оваква ситуација понови. Школа јесте генерално место у којој на сву срећу нисмо имали оваквих инцидената. Примирити дете, бити уз дете и савет је да родитељи колико могу у наредним данима буду уз своју децу", истиче психолог.

Важно је, додаје, да уколико родитељи примете да деца имају било какве промене у понашању, да је узнемирено, раздражљиво, плачљивије него иначе, да се више повлачи или да је много убрзаније, говорљивије, да их не притискају.

"Не притискати децу, родитеље и наставнике да покажу емоције"

"Важно је не притискати ни родитеље, ни децу и наставнике да морају да имају емоције у овом тренутку и да морају да се изразе. Пустити их да у овом тренутку, колико ко има потребе, о томе продискутују", појашњава Радосављева.

Посебно је важно, наводи да родитељ кратко и примерено дететовом узрасту објасни ситуацију и изнесе своја осећања.

"Деца то памте, она неће можда сутра поновити родитељске речи, али ће поновити за два месеца, или ће се сетити за две године шта су рдитељи рекли. Значи, важно је да прихватимо дечја осећања, да прихватимо да родитељи могу да имају различита осећања", наглашава Јелена Радосављев.

Објашњава да неће сви исто проћи кроз ово, да ће они који су најтрагичније погођени имати све време помоћ стручњака на располагању.

"Институт за ментално здравље ће омогућити деци, родитељима или породици деце која су страдала да могу да дођу овде на разговор без формалног заказивања и узимања упута. Молила бих да ту помоћ користе збиља они којима је потребна, они који су стварно погођени", апелује Јелена Радосављев.