Од почетка године у Србији у породичном насиљу убијено 12 особа, на мети и деца

Упркос законима, казнама и сталним апелима полиције да се пријави насиље, готово свакодневно смо сведоци црне хронике и суморних вести.

Од почетка године, у Србији је у оквиру породице и партнерских односа убијено 12 особа, од тога је девет жена и три мушкарца.

Психолог Тања Игњатовић из Аутономног женског центра указује да, поред закона, недостаје превенција.

Насиље је, каже, карактеристика онога који има више моћи и хоће да га злоупотреби и угрози онога ко има мању моћ.

Одговорност је, пре свега, наводи психолог, на држави и министарствима који креирају контекст у коме ће се реаговати, затим на институцијама и професионалцима који у њима раде и који би требало да буду добро обучени, али и на јавности, односно на грађанима и окружењу жртава и починилаца насиља.

"Поред закона, који је само оквир, озбиљно недостаје превенција у најширем смислу, потребно је образовање од вртића до факултета за сву децу и младе људе да до насиља не би долазило. Од малих ногу деца треба да уче како да комуницирају с другима без насиља, без злоупотребе моћи, кад су фрустрирана, када нешто желе да не могу да наметну своју моћ тако што ће пребити друго дете", навела је Игњатовићева.

Насиље најчешће међу партнерима

Према њеним речима, највећи број насилних догађаја је међу партнерима, па онда иду друге сродничке линије и зато је, истиче, важно образовање и информисање.

Подаци полиције кажу да је за прва четири месеца ове године извршено 1.309 кривичних дела. Стравичан случај догодио се у Сопоту, где је после насиља над мајком и ћерка била жртва.

Игњатовићева наводи да је број пријављених случајева насиља много већи од броја кривичних пријава и додаје да инстуцијама често испод радара могу да прођу деца, и као директне жртве и као сведоци насиља.

"Зато кажем центрима за социјални рад да када је имају мајку жртву насиља, да је увек гледају заједно с децом", рекла је Игњатовићева. 

Психичко насиље као почетак 

Жене, наводи, одлуку да пријаве насиље најчешће доносе у односу на децу – када се њима прети, оне су спремне да истрпе, али када су деца угоржена, то је за многе повод да пријаве насиље и затраже помоћ.

"Многе жртве често не препознају психичко насиље као почетак насиља и прављења те везе у којој жртва постаје зависна од насилника. Многе се одлуче да на почетку не пријаве насиље, зато што им је стало до породице, зато што мисле да ће се нешто променити, да ће проћи", указала је Игњатовићева.

Навела је да код нас насиље пријављују жене средње животне доби што, према њеним речима, значи да су оне дуго трпеле и да су пријавиле онда када је за њих насиље постало неподношљиво.

Учиниоци насиља према женама су доминантно мушкарци, више од 90 одсто, истакла је Игњатовићева.