Порез на псе или солидарни допринос – власници су свакако против додатног удара на џеп

Напуштају се женке са штенцима, одрасли и стари пси који више нису занимљиви власницима. Да би се потенцијално решио проблем напуштених паса, Кинолошко друштво је понудило решење које је за многе одговорне власнике неприхватљиво.

Схватили су га, кажу, као додатни удар на џеп. Истичу да опорезивање поред свега што плаћају за своје псе нема смисла.

"Порезом би били санкционисани ми одговорни који се не само бринемо о животињама него смо и неку законску обавезу у виду чиповања обавили", истиче једна власница пса.

Власници наводе да свако ко има животињу има месечно најмање 100 евра трошка – од хране, хигијене, вакцинације...

"Кинолошки савез нема у потпуности везу са стварношћу каква је на терену јер се они баве људима који професионално одгајају псе, а на терену је друга ситуација", истиче власница пса.

Из Кинолошког савеза кажу да идеја није добро пренета јавности. Уместо пореза предлажу добровољни приход одгајивача и власника паса.

"Не бисмо условљавали државу шта би са тим новцем радила, али бисмо очекивали да се уради добар план у наредних три до пет година, који би у највећој мери решио проблем напуштених паса. Ако то буде кастрација напуштених животиња – онда кастрација, ако је то потреба за изградњом државних азила – онда изградња државних азила", објашњава Душко Јовановић, члан Кинолошког савеза Србије.

Највећи број паса луталица су бивши кућни љубимци

Милица Ранковић из Удружења за заштиту животиња сматра да се треба бавити решењем проблема напуштених животиња, а не порезом.

"Азили се финансирају из буџета, а азили односно прихватилишта су део решења проблема напуштених животиња. Зато треба да се бавимо решењем проблема напуштених животиња, а не порезом. Да се бавимо оним што је кључ решења проблема, а то је одговорно власништво", истиче Ранковићева.

Одговорно власништво подразумева да власник пса чипује, вакцинише против беснила, стерилише или води рачуна о размножавању.

Они који имају регистроване одгајивачнице, кажу да би порез био додатни намет и највише штетио псима.

"Није проблем да ми издвојимо 1.000 или 2.000 динара по псу. Ми имамо отприлике од три до пет, неко има и више паса. Мислим да то није много, али је свакако велики намет и мислим да ће одгајивачи смањити број паса и популација паса ће се смањити у Србији", упозорава одгајивач добермана Стефан Станковић.

Званичних података о броју напуштених паса у Србији нема. Надлежна министарства овим поводом нису хтела да се оглашавају.

Највећи број паса луталица заправо су бивши кућни љубимци које неодговорни власници остављају најчешће у суседном граду или општини. Ко би за њих плаћао порез, нико не зна, али се зна да је много нерешених питању у тој области.