Расправа о радној верзији Закона о безбедности на раду

Закон није мењан 18 година, а нови ће инспекторима дати већа овлашћења за забрану рада на градилиштима која иначе бележе највећи број повреда. Синдикалци траже више инспектора, чешће контроле, као и да њихов представник може да уђе на градилиште и укаже на неправилности.

"Прави разлог незадовољства синдиката је његово непримењивање, односно, излазак у сусрет послодавцима који сматрају залагање у средства заштите на раду за запослене као трошак а не као улагање у безбедан рад живот и здравље свог запосленог", рекао је  председник Већа Савеза самосталних синдиката Војводине Горан Милић.

Председник Савеза самосталног синдиката грађевине Србије Саша Торлаковић напомиње да није прошла идеја да сва предузећа од 50 и више запослених имају обавезност формирања одбора за безбедност и здравље на раду.

Предлаже се и повећање казне за послодавце са милион на два милиона динара, али синдикалци тврде да то не мења слику, јер судови несавесним послодавцима изричу минималне казне. Забринути су и да малобројни инспектори рада са доласком великог броја страних радника неће моћи да контролишу примену безбедносних мера.

"Када је у питању запошљавање странаца, велику подршку и логистику ће нам пружати МУП РС, значи они имају јаче капацитете у погледу бројности, тако да ми електронски размењујемо информације и врло брзо ћемо се ми консолидовати на који начин ћемо бити ефикасни у тој контроли", каже Љиљана Стојшић, начелница Инспекције рада у Новом Саду.

Замерки на закон немају једино послодавци.

"Нама је главни циљ да задржимо наше запослене, да улажемо у њих и на крају да добијемо профит који ћемо заједно с њима поделити", истакао је председник Уније послодаваца Војводине Владимир Лалошевић.

Искуства развијених земаља показују да су послодавци почели да брину о безбедности на раду тек са увођењем Фонда за осигурање од повреда на раду, који обавезује послодавце да плате високе одштете радницима и за најмање повреде на послу. Код нас такво законско решење не постоји.