Помен код споменика "Зашто" – сећање на недужно страдале раднике РТС-а у НАТО бомбардовању

Зграда РТС-а бомбардована је током емитовања вести у два сата и шест минута иза поноћи 23. априла 1999. године. Први пут у историји ратовања погођена је једна медијска кућа која је претходно проглашена за легитимни војни циљ. Тада је погинуло 16 радника РТС-а који су страдали на својим радним местима.

Животе су изгубили: Јелица Мунитлак – шминкер, Ксенија Банковић – видео-миксер, Дарко Стоименовски – техничар у размени, Небојша Стојановић – техничар мастера, Драгорад Драгојевић – радник обезбеђења, Драган Тасић – електричар, Александар Делетић – дизајнер програма, Славиша Стевановић – техничар у размени, Синиша Медић – дизајнер програма, Иван Стукало – техничар у размени, Дејан Марковић – радник обезбеђења, Милан Јоксимовић – радник обезбеђења, Бранислав Јовановић – техничар мастера, Слободан Јонтић – монтер, Милован Јанковић – прецизни механичар и Томислав Митровић – режисер програма.

У име породица страдалих обратио се Мирослав Медић, брат страдалог Синише Медића, и поручио да бол није ништа мања после свих ових година.

"Пре 24 године у ово исто време, у два сата и шест минута, 23. априла 1999. године, бомбардована је зграда РТС-а. Тада је на свом радном месту убијено 16 наших рођака, колега и пријатеља", навео је Медић.

"Поново смо се окупили овде испред споменика 'Зашто' да поставимо исто питање на које већ 24 године нисмо добили одговор – питање зашто. Зашто је неко одлучио да убије невине људе без икаквог разлога, људе који су само радили свој свакодневни посао, који нису никога угрожавали, који нису имали везе са уређивачком политиком РТС-а у то време?", навео је Медић.

Додао је да су НАТО авиони "без икаквог јасног упозорења, без гриже савести, са безбедне удаљености испалили ракете на зграду РТС-а иако су добро знали да је у њој сваке ноћи било између 150 и 160 људи".

Нагласио је да је у историји ратовања први пут бомбардована једна медијска кућа и том приликом на свом радном месту убијено је 16 радника.

"Шеснаест обичних људи који су имали породице које су их чекале да се врате с посла и с њима поделе добро и зло које их је оптерећивало тих дана. Од њих 16, десеторо није било ни удато ни ожењено. Нису добили прилику да оснују своје породице, да добију потомство и да живе један свој нормалан живот. Неко је одлучио да им све то одузме и да им одузме оно што је највредније, а то је живот", рекао је Медић.

"НАТО злочинци су одлучили да ракетама ућуткају РТС и на тај начин покажу и докажу целом свету своју моћ и некажњивост. За тај злочин нико од челника 19 НАТО земаља које су извршиле агресију на нашу земљу никада није процесуиран нити је одговарао. Овај злочин су правдали тако што су говорили да је РТС имао командну улогу у војним операцијама Војске Југославије. То наравно није било тачно, у објектима РТС-а су били само цивили, техничко особље и новинари", рекао је Медић и додао да то могу да потврде и страни извештачи.

Указао је да су међународне новинарске организације и агенције одмах после бомбардовања изјавиле да РТС никако није могао бити легитиман војни циљ и да је у питању класичан ратни злочин.

"И поред свега тога, Суд за људска права у Стразбуру се огласио ненадлежним у овом случају. Ово је остао злочин без казне", истакао је Медић.

"Не копајте по ранама које никада неће да зацеле"

Навео је да је породице убијених посебно увредио текст који се појавио ових дана у једном листу у којем се први пут оправдава бомбардовање зграде РТС-а.

"У том тексту се каже да је РТС био легитимна мета зато што, цитирам: 'У Абердаревој улици није била болница па да се жртве догоде грешком навигатора, већ производни погон тенденциозног информативног ђубрета.' По том тексту било је легитимно убити свакога ко се налазио у згради РТС-а због уређивачке политике, па тако и 16 људи који су стварно убијени у овој згради. То је оно што нас боли и тражимо извињење и објашњење од писца тог текста. Са овог места поручујемо: не копајте по ранама које никада неће да зацеле", нагласио је Медић.

Исто тако, додао је, поново питају зашто ништа није учињено да се заштите запослени за време ваздушне опасности.

"Зашто нико у Савезном министарству одбране није реаговао на непоступање тадашњег директора РТС-а Драгољуба Милановића по наредби Савезне владе број 37 по којој је био обавезан да измести људе и технику на резервно место рада у случају ратног стања. Та наредба није извршена и за то је одговарао само он, тадашњи директор. Остали чија је дужност била да контролишу поступање РТС-а за време ратног стања нису позвани на одговорност, а неки су чак и одликовани", рекао је Медић.

Питао је и да ли су њихови најмилији били жртвовани и са којим циљем.

"Одговоре на сва ова питања још нисмо добили. Ова зграда, у којој су наши најмилији изгубили животе, стоји урушена као опомена и место злочина", нагласио је Медић.

Замолио је надлежне да се зграда напокон претвори у меморијални центар и додао да идејно решење одавно постоји.

"Хајде да урадимо нешто за све који су страдали у бомбардовању 1999. године", поручио је Медић.

На помену "Сећање на недужне" минутом чутања одата је пошта убијенима и положени су венци на споменик "Зашто".

Руже испред споменика "Зашто" јуче су положила и деца из спортских клубова са Косова и Метохије.

У спомен страдалим радницима РТС-а изведен је падобрански скок, са заставом која је носила ликове убијених.

За погибију радника РТС-а до сада је одговарао Драгољуб Милановић, који је 2002. осуђен на десет година затвора због непоштовања наређења Савезне владе, по којем је запослене и технику требало да измести из зграде у Абердаревој улици.

Удружење новинара Србије (УНС), Струковни синдикат Радио-телевизије Србије и Синдикат новинара Србије (СИНОС), уочи обележавања 24 године од убиства 16 медијских радника у НАТО бомбардовању РТС-а, истакли су да је та војна организација починила ратни злочин и увела праксу напада на медије у међународним сукобима, а да упркос томе нико из НАТО структура није одговарао.