Четвртком у 9: Скенирање здравства – здравствени картон грађана Србије

Чак 74.000 грађана Србије у овом тренутку чека на операцију кука, колена, катаракте, коронарографију, на неку дијагностичку процедуру или операцију. Годишње, Србија изгуби град од више од 100.000 становника због кардиоваскуларних и малигних болести. Да ли је неопходна боља организација, више лекара и сестара у здравству, редовнији превентивни прегледи, бржа дијагностика и савременија терапија? Зашто одлазе анестезиолози, хирурзи, педијатри?

Здравствени систем болује од лоше организације, рекла је министарка здравља Даница Грујичић у емисији Четвртком у 9 и напоменула да је здравство организовано након Другог светског рата, после чега се није много усавршавало.

Одређивано је, подсећа, колико треба да буде лекара у зависности од броја становника по регијама Србије, а онда се ни то није поштовало.

"Сада морамо да направимо другу организацију и схватити да не можемо само гледати број становника, већ и конфигурацију терена и површину коју један Дом здравља покрива", сматра Грујичићева.

Домови здравља су били у надлежности локалне самоуправе, напомиње министарка, и указује да су често председници општина били људи који се нису бавили медицином, а често нису слушали струку.

Подсећа да је 2019. године донета одлука да се домови здравља врате под контролу Министарства здравља и оцењује да је то била добра одлука.

"Технологија у медицини се мења. Један преглед сада захтева више времена. Није нормално да лекар опште праксе прегледа 30 људи, педијатар 45 или 50 деце. То је нешто чиме се морамо бавити до краја године и онда изаћи са одређеним захтевима. Имамо незапослене лекаре и сестре које можемо запослити", наводи министарка.

Маса људи одлази у пензију, а што се тиче људи која одлазе из земље, Грујичићева напомиње да се ипак одлази мање него раније и да постоје људи који се враћају.

"Нема нема разлога да се плашимо. Млади људи су добро едуковани, треба им посветити пажњу и на специјализацији, то захтева ангажовање професора и свих нас. Сваки старији специјалиста дужан је да у служби остави некога ко ће радити његов посао кад оде у пензију. Ту пензију не треба схватити као трагедију, једноставно се може наћи некакав ангажман", истиче Даница Грујичић.

Мора се, наглашава, успоставити рационализација, контрола и запошљавање. "Апаратуру имамо, држава је урадила невероватне ствари за последњих десетак година", додаје министарка.

"Нисмо свесни колико је значајан скрининг анеуризме“

Декан Медицинског факултета Универзитета у Београду Лазар Давидовић, који је и директор Клинике за васкуларну и ендоваскуларну хирургију КЦС, каже да постоји неколико сукцесивних генерација и да она која је у најбољем хируршким годинама практично води Клинику.
"На Клиници за васкуларну хирургију тог проблема генерацијских јазова неће бити. Они су решени у претходне две деценије", каже Давидовић.

Давидовић наглашава значај скрининга анеуризме.

"Ми овом моменту нисмо свесни колико је значајан и колико ће унапредити лечење ове болести", истиче Давидовић и наводи да је за ове две недеље прегледано око 4.000 особа, а анеуризма је откривена код 180 људи, отприлике 4,5 одсто.

Са овом кампањом треба да се настави, додаје Давидовић, који сматра да се у наредном периоду то мора систематски организовати и спустити на ниво примарне и секундарне здравствене заштите.

"Рано откривање рака плућа смањило би црну статистику"

Оља Ћоровић из Удружења грађана оболелих од рака плућа "Пуним плућима" каже да је карцином плућа један од најсмртоноснијих и због тога што се касно открије, у фазама када је лечење већ отежано и скоро немогуће.

"Неко рано откривање рака плућа вероватно би смањило ту црну статистику. Годишња се дијагностификује код 7.000 људи, а 5.000 људи изгуби битку", наводи Ћоровићева.

Од 2020. године се примењују савремене терапије на терет Фонда, које су, истиче Ћоровићева, показале своја савршена дејства.

"По природи сам оптимиста што се тиче будућности здравственог система. Верујем да има младих људи који ће нас лечити", каже Ћоровићева.

"Терапије за спиналну мишићну атрофију имају феноменалне резултате"

Председница Националне организација за ретке болести Србије Оливера Јововић истиче да су терапије за спиналну мишићну атрофију које су доступне у Србији, деци код којих је болест откривена скринингом, дале потпуно нормалан живот, без знакова атрофије.

"Ми сада имамо ситуацију да гледамо децу која су и касније примила терапију, а која имају феноменалне резултате", истиче Јововићева и додаје да се у Србији лече и одрасли.

"У Народном фронту је око 7.000 беба прегледано. Само три процента мајки је одбило да потписује сагласност за сам скрининг, тако да мислимо да је то негде успех са обзиром на то да је на почетку био много већи проблем са тим одбијањем и то је представљало озбиљно препреку за све нас", наводи Јововићева.

"Сутра се објављује тендер за пројектовање новог клиничког центра у Крагујевцу"

Даница Грујичић је рекла да ће сутра бити објављен тендер на Порталу јавних набавки за пројектовање новог клиничког центра у Крагујевцу и да ће око годину дана бити потребно да се направе комплетни пројекти и тачни планови, а да ће Европска инвестициона банка обезбедити средства током следеће године.

Највећа рак-рана здравственог система Србије су листе чекања. Тренутно више од 74.000 грађана чека на неку дијагностичку процедуру или операцију.

Примера ради, 2.606. пацијент на листи чекања Института "Бањица" ће на ред доћи тек 2033. године, али министарка тврди да ће доћи раније.

"Договорили смо се да, чим се заврши реконструкција 'Бањице', да их ослободимо дежурстава и трауматологије, тако да ће они радити само листу чекања. Оно што није добро је што они имају листу чекања за ревизију одређених пацијената који су оперисани на другим местима. Обећали су да ће решити листу чекања, радним данима кад буду радили. Да ли ће радити суботом и недељом, какав ће распоред направити њихов директор, то је ствар 'Бањице'", рекла је Грујичићева.

Истакла је да, на пример, у Крагујевцу и Чачку нема листâ чекања за катаракту и да би грађани, уколико се изјасне да желе, могли тамо да буду оперисани.

"Све што је до месец дана – није листа чекања"

Даница Грујичић је напоменула да је све што је до месец дана није листа чекања и да се нигде у свету тако не класификује.

Професор Давидовић је да у клиници на којој он ради 20 година не постоје никакве листе чекања, али је рекао да би, да се он налази на листи чекања, "покушао другачије да реши свој проблем".

"Ко год жели да га ја прегледам, тај може да закаже телефонским разговором са секретарицом клинике. То без икаквог додатног напора раде колеге из примарне здравствене заштите користећи информациони ИЗИС систем. Ако мене неко од пријатеља назове да ја погледам неког пацијента или да га оперишем, ако ја то урадим тако да не пореметим ништа код оних других пацијената, а на томе инсистирам, мислим да то није ништа лоше", рекао је професор.

Министарка је истакла да је јако задовољна лекарима опште праксе и да би им требало дати већу шансу, али и да се поверење у медицину засновано на доказима враћа.

Оливера Јововић је навела да искуства организације на чијем је челу говоре да нису потребне везе и да они имају предивну сарадњу са свим лекарима који су пацијенте са ретким болестима били издвојени као приоритетни.

"То се дешавало и за време ковида где се показало да су апсолутно били збрињавани онако како треба да буду збринути и негде заиста искуство није такво да је потребна веза, да су потребни одређени контакти", рекла је Јововићева и додала да се најчешће чека на дијагностику, а да је највећи проблем код изузетно ретких болести које ни најстручнији специјалисти не могу да посумњају на одређене дијагнозе.

Истакла је да верује младим лекарима и да по својој сестри, која је анестезиолог у КБЦ "Др Драгиша Мишовић", види да смо у добрим рукама.

Оља Ћоровић је рекла да, када је реч о оболелима од рака плућа, када стигну на Клинику за пулмологију, све иде брзо, а да је дуг период заказивања и првих прегледа.

"Треба мало да се убрза примарни сектор, јер кажем када дођу на пулмологију и када су ушли тамо, они брзо заврше", рекла је Ћоровићева.

"Залагали смо се за тест склоности приликом уписа на факултете да би се задржао квалитет"

Говорећи о пријемним испитима за Медицински факултет, професор Давидовић рекао је да ће се овогодишњи испит одржати на исти начин као и претходних деценија и да очекује велику заинтересованост.

Истакао је да се у последњих годину и по дана конструктивно дискутује како ће уписи на факултет изгледати када буде уведена државна матура.

"Да не би било забуне, наш факултет подржава ту иницијативу. Сматрамо да ће то унапредити образовни систем, али пре свега као сертификациони испит који би требало да покаже успех појединца у школи, али и успех школе. Наравно, она треба да има и свој утицај на пролазност ка факултетима, али не само она. Ми смо се залагали за такозвани тест склоности који ће поједини факултети, рецимо наш, Електротехнички, Архитектонски моћи да организује, а све са циљем да се задржи одређени квалитет", објаснио је професор.

Додао је да је актуелни предлог да 40 поена носи успех из средње школе, а по 30 поена са матуре и теста склоности.

"Ми бисмо желели да на тест склоности отпадне 50 поена, а на претходни успех у школи 20. О томе ће се сада, сем нашег колегијума изјашњавати најзначајнија већа факултета и на крају Наставно-научно, као највиши стручни орган, па ћемо наставити да дискутујемо", навео је професор Давидовић.

"За специјализације се пријавило 600 лекара"

Министарка Грујичић рекла је да је за специјализацију ове године пријављено 600 лекара из државних и приватних установа, а да су волонтерске специјализације расписане у областима које су дефицитарне у нади да ће млади лекари што пре добити посао.

"Ако се неко определи за анестезију, ја сам убеђена, одмах може да добије посао, не само у Београду, него било где. Ургентна медицина јако потребна, општа медицина исто тако, патологија, радиологија, спортска медицина", рекла је Грујичићева.

Сматра да је спортска медицина можда и помало запостављена, а оценила је и да би стажирање требало да се плаћа и да ће израчунати економски ефекат и предочити га Министарству финансија.

"Пушење најчешћи узрок карцинома плућа"

Оља Ћоровић из Удружење грађана оболелих од рака плућа "Пуним плућима" упозорава да је пушење 90 одсто узрока карционама плућа, истичући да је у најранијем узрасту потребно да се у школама едукују деца о последицама пушења.

Председница Националне организације оболелих од ретких болести у Србији Оливера Јововић каже да су удружења изнела проблеме републичкој стручној комисији за ретке болести, те да се надају да ће се, осим Министарства здравља укључити и друга у њиховом решавању-

Министарка Грујичић нагласила је важност да укључивања других министарстава, истичући да је важан контакт са оболелима јер могу да укажу на проблеме.

Декан београдског Медицинског факултета Лазар Давидовић каже да настоје да осавремене специјализацију у сарадњи са Министарством здравља која ће бити уједначена са земљама ЕУ, како би лекари имали квалитетну наставу, са нагласком на практичне вештине.