Четвртком у 9: Национални уџбеници – шта је предвиђено изменама закона

Ученици у основним школама, према предлогу измена Закона о уџбеницима, требало би да добију уџбенике од националног интереса за предмете српски језик, српски језик и књижевност, свет око нас, природа и друштво, историја, географија, музичка и ликовна култура, које ће, како се наводи, издавати Завод за уџбенике.

Професор Филолошког факултета Ненад Николић каже да предлог нацрта закона о изменама Закона о уџбеницима у фокус ставља питање предмета од националног интереса.

"Међутим, мој утисак је, пошто сам пажљиво читао предлог нацрта, да је то само један леп изговор да се јавном издавачу обезбеди сигуран профит преко монопола. Ако погледате тај предлог нацрта, видећете у њему да су тежине књига врло прецизно мерене. Исто је предвиђено и за цене. А када се говори о ауторским тимовима који би требало да пишу уџбенике, само пише да би требало да буду од интегритета и ауторитета и да рецензенти у јавном издавачу треба да буду људи који су стручни и доказани у том послу", напомиње Николић.

Сматра да је то врло широка категорија.

"Тиме се даје могућност да јавни издавач, за кога такође не знамо ко ће у њему да учествује, изабере људе по свом нахођењу који можда неће бити и најбољи. Могло се, рецимо, прибегнути решењу да се бира између рукописа постојећих уџбеника", сматра Николић.

Историчар Стефан Радојковић каже да начелно има разумевање за предлог нацрта измена Закона о уџбеницима, али да је са таквим програмом и планом требало да се почне доста раније, пре него што је, како истиче, дошло до либерализације тржишта уџбеника.

"Друго, чини се да је изнуђено тренутном политичком ситуацијом у земљи. Дакле, да је ово нешто што је дубоко промишљено и добро припремљено и спремно за имплементацију у наредним годинама или деценијама, то би дефинитивно одражавало једну спремност да се можда и направи заокрет у овој политици образовања и писања уџбеника. Овако, то оставља утисак збрзаног предлога који би требало да владајућој странци и њеним коалиционим партнерима донесе популарност у бирачком телу", наглашава Радојковић.

Тврди да је одлука "донета преко колена".

"Рађено је неприпремљено и у овој тренутно веома осетљивој политичкој ситуацији. Имамо велики проблем са тим да деца не воле да читају, питају да ли могу да уче из свесака, да ли је довољно само оно што се излаже на часу, тако да уџбеник, сам по себи, не би ни требало да буде проблем ако имамо квалитетног наставника и довољан број часова у току једне недеље", закључује Радојковић.

Марина Ињац, учитељица и коауторка више уџбеника за основну школу, објашњава да у овом тренутку не види потребу за оваквим предлогом, поготово што, како сматра, нигде јасно није наглашено шта у постојећим уџбеницима није добро и не одражава национални интерес.

"Оно што је за нас у млађим разредима специфично јесте да уџбенике ученици морају да читају, јер је то најчешће једина литература са којом се они сусрећу и на којој раде. То су обично књиге радног карактера. Зато је јако важно да ти уџбеници буду добри", истиче Ињац.

Професор Андреја Вујичић, наставник историје, подсећа да је у прошлости било разних иницијатива сличног типа и да су му били интересантни предлози о "уџбеницима помирљиве историје Балкана".

"Дакле, било је разних покушаја да се историја учи на један другачији начин... Међутим, да будемо поштени, то ипак на крају крајева све зависи од предметног наставника", закључује Вујичић.

Целу емисију Четвртком у девет можете погледати у видео запису на почетку текста.