Годишњица оснивања НДХ, државе чији је једини циљ био истребљење читавих народа

На данашњи дан, 10. априла 1941. године, успостављена је Независна Држава Хрватска на делу територије Краљевине Југославије коју су окупирале нацистичка Немачка и фашистичка Италија. НДХ је спроводила организован терор и погроме над својим грађанима друге националности и вере. Злочини су вршени са само једним циљем: уништење Срба, Јевреја и Рома и стварање етнички чисте хрватске државе.

На почетку функционисања Независне Државе Хрватске, основни циљ је било стварање хрватске националне државе, каже за Радио Београд 1 историчар Милан Гулић из Института за савремену историју:

"С обзиром на чињеницу ко је ту државу направио и на кога је био ослоњен, то се већ у првим данима њеног постојања показало само као успутни циљ. Чини ми се да је суштинска природа режима установљеног у Загребу била далеко од тога да се бори за остварење хрватских националних интереса, већ се радило о једном профашистичком, пронацистичком режиму који је имао само један циљ – истребљење читавих народа, пре свега српског, а онда и јеврејског и ромског народа", рекао је Гулић.

Председник Удружења "Јадовно 1941" из Бањалуке Душан Басташић истиче за Радио Београд 1 да су првог дана по оснивању НДХ почела хапшења Срба са подручја Госпића и њихов транспорт у успостављени логор Госпић–Јадовно–Паг где је за четири месеца убијено 38.000 Срба.

"Први логор формиран у Независној Држави Хрватској је логор Даница код Копривнице, али бих посебно издвојио логоре за децу у Сиску и Јастребарском. У Сапрагу код Сиска је био једини логор у Европи за свештенике Српске православне цркве и њихове породице. Ту су их прикупљали, а после неког времена возовима протеривали у Србију", напоменуо је Басташић.

Велики број Срба убијен је у својим кућама, каже историчар Милан Гулић. Ту је почетак геноцида наводи.

"Кад причамо о местима страдања довољно је видети убиства у Пребиловцима, широм Лике, Кордуна, Босанске Крајине па видети колико је људи убијено на свом кућном прагу – жена, деце, старих", истакао је Гулић.

Душан Басташић упозорава да се хрватско друштво још није суочило са дешавањима у НДХ.

"У хрватском парламенту, у хрватском Сабору њихови парламентарци негирају злочин, аболирају оружане формације и све извршиоце геноцида који се десио. Треба поменути да смо протеклих дана чули да је један од судова у Хрватској донео одлуку о регистрацији Хрватске православне цркве која је постојала само у време НДХ. Све су то показатељи који указују да се хрватско друштво није суочило са злочином почињеним пре 82 године и да није прошло процес деусташизације", истакао је.

Коначан број жртава геноцида над српским народом у НДХ, до данас, није утврђен. Шест месеци по завршетку рата Земаљска комисија, на чијем челу је био Хрват Венцеслав Целигој, објавила је процену да је у систему концентрационих логора смрти у НДХ страдало између петсто и шестсто хиљада Срба, Јевреја и Рома.