Средњошколци против државне матуре – једнакост за све или протекција

На испиту ће следеће године бити четврти разред средње школе, али и образовни систем. По мишљењу удружења "И ми се питамо", оцена неће бити добра. Иако је циљ државне матуре једнакост, па ће сви одговарати на иста питања, сматрају да ће неки, на пример у гимназијама имати бољу припрему. Буне се и због тога што нису сви факултети прихватили државну матуру као једини услов за упис.

"Као неки вид решења ми смо предложили пробни период од неколико година у ком ће се факултети уписивати на основу пријемних испита, а средње школе завршавати на основу државне матуре. Можемо сести и видети корелацију успеха на пријемним испитима и државној матури и установити уопште да ли је државна матура добро мерило знања", рекао је Лука Бабић из удружења "И ми се питамо". 

Министар просвете сматра да је државна матура покретач позитивних промена и да је у интересу ђака. За готово 66.000 средњошколаца, Ружић каже она је шанса за лакши упис на факултет и то без стреса, јер се полаже у матичној школи. Баш то је за многе проблематично, јер је већи простор за преписивање.

"Факултети су имали неколико рокова за изјашњавање о вредновању државне матуре, а последњи такав рок је био прошле недеље. Факултети одлучују да задрже и пријемни испит углавном онда када је интересовање за одређени студијски програм велико, то је наравно у циљу повећања квалитета примљених кандидата", навео је проф. др Ђорђе Херцег, проректор за наставу Универзитета у Новом Саду.

Правни факултет у Београду један је од оних који су објавили да ће државна матура бити довољна за упис. Крајње је време, кажу, да се изјасне сви факултети јер ученици имају право да знају.

"Када државна матура буде ступила на снагу ситуација ће бити једноставнија јер они неће морати да иду на више места да полажу испите већ ће једног дана у својој школи полагати државну матуру и онда ће само отићи да се упишу на факултет који желе, где су предали документа", рекао је проф. др Бојан Милисављевић, продекан за наставу Правног факултета.

На факултетима где је за успех важна физичка способност, креативност или уметнички дар, државна матура неће бити пресудна.

"Закони о високом образовању су предвидели да се упис на Уметничке факултете обавља кроз испит провере склоности и способности, који ће се и даље вредновати са 80 поена а осталих 20 поена ће бити распоређени на успех из средњег образовања и успех који је постигнут на државној матури", рекла је ректорка Универзитета уметности у Београду проф. др Мирјана Николић.

Обавезан за све ученике на државној матури је само српски језик. Додатне предмете полажу у зависности од тога јесу ли ишли у гимназију, стручну или уметничку школу. Много је избора, али и недоумица. Требало је да их отклоне два пилот-тестирања. За крај маја и почетак јуна заказана је прва проба.

"Мислим да је требало ићи са много јачом кампањом обавештавања и ученика и наставника. Недопустиво је да било ко у том процесу не зна ни део детаља, а камоли више од тога. Мислим да би ситуација била много јаснија, да бисмо сви са много више оптимизма ушли у читаву причу. Овако улазимо са великом дозом страха. Сви су уплашени како ће то изгледати – и наставници, и ученици", каже председник Форума београдских гимназија Александар Марков.

Државна матура уводи се по европском моделу и део је стратегије образовања више од деценије. Пројекат је са око четири милиона евра финансиралаЕвропска унија.