Пријемни за студенте још ове године, трећина факултета Универзитета у Београду предлаже тест склоности

По увођењу државне матуре, за упис Грађевинског факултета признаваће се тест из математике са државне матуре. Јер број пријављених кандидата приближно је једнак броју бруцоша који се примају.

Декан Грађевинског факултета Универзитета у Београду Владан Кузмановић истиче да државна матура мора да буде регуларна.

"Имали смо примера на малој матури да није било, неких година, регуларно. Велики је посао пред Министарством и пред академском заједницом. Дакле, наставници и из средњих школа и са факултета да припреме питања, да припреме задатке који ће се полагати на свим тим испитима у оквиру државне матуре, и да се обезбеди механизам да државна матура буде регуларна", каже Кузмановић.

ЕТФ ће сачувати тест знања и способности.

"Ми ћемо свакако желети да тај тест спроведемо имајући у виду препоруке Министарства и наше потребе, 30 одсто од укупног броја поена биће сасвим довољно да се тај тест спроведе и да нам да адекватне резултате за рангирање кандидата", истиче декан Електротехничког факултета Универзитета Дејан Гвоздић.

Осим факултета који имају програме за ИТ сектор, тест склоности предлажу и факултети медицинске групације, спорта и уметности.

Ректор Универзитета у Београду Владан Ђокић наводи да се на те факултете пријави велики број студената.

"Конкуренција је огромна, на неким факултетима и четири кандидата на једно место, и потпуно је легитимно да факултети имају право да сами одаберу кандидате који мисле да су одговарајући за студирање на њихове студијске програме", напомиње Ђокић.

Факултети могу да организују тест склоности

Кажу да је Министарство просвете у Нацрту измена и допуна закона о високом образовању предвидело да високошколске установе могу, уколико желе, да организују тест склоности када започне државна матура.

Подсећају и на формирање радне групе за израду нацрта Закона о финансирању високог образовања. До сада такав закон није постојао.

"Очекујем да ће бити доста рада на томе, али се радујем што је заправо Влада Републике Србије препознала да је то важно, што је препознала да је систем неуређен, што је препознала да је и повећање школарина од стране појединих факултета резултат тог неуређеног система финансирања, и да сада имамо једну могућност да на неки начин то регулишемо, да уведемо неке нормалне токове", истиче Владан Ђокић.

Решење ће бити у интересу и студената и професора. У Србији се на универзитетима школује 230.000 академаца, док високе школе струковних студија похађа 50.000 студената.