Марковић: Шести април дан страшне жртве – не само за нашу слободу него за слободу света

Професор Предраг Марковић је, говорећи о годишњици ваздушног напада Трећег рајха на Краљевину Југославију, рекао за РТС да је 6. април дан страшне жртве – не само за нашу слободу, него за слободу света и за правду.

"Када смо 27. марта подигли прву антифашистичку побуну у Европи, цео народ је због правде одбацио споразум са злом. Ми смо уз огромну цену били једини народ који се масовно побунио у Европи против сарадње са Хитлером", рекао је Марковић.

Додао је како је тада цела Европа покорно слушала Хитлера, а да смо ми поцепали уговор са њим, што га је разгневило.

"Шести април је зато био тако страшан, зато што је то казнена експедиција. Хитлер лично је био згрожен тим Србима који су тако бунтовни, који неће да га слушају, и зато је бомбардовање било суровије него што је уобичајено", истакао је Марковић.

На питање да ли би све било другачије да се 27. март није догодио, Марковић је навео да Хитлер није поштовао ниједан договор.

"Он би вероватно прекршио тај споразум. Он је имао договор о вечитом пријатељству са Пољском, а ипак је Пољска прва земља коју је напао, па вероватно не би поштовао ни пакт од 27. марта. Сада, да ли би на времену да је рат почео касније, јер имате земље које су клекле и легле, па су страшно страдале, као Румунија. Румунија је била послушна Хитлерова савезница, а имала је велике губитке у Другом светском рату", рекао је Предраг Марковић.

"Београд је најрушенији град у Европи"

Истакао је да је важно да се сећамо 6. априла, зато што је то догађај страдања, али и догађај опстанка.

"Београд је најрушенији град у Европи. По неким рачуницама, Београд је 40 пута рушен у својој историји. Само у 20. веку бомбардован је пет пута, од којих су у Другом светском рату два бомбардовања 1941. и 1945. била најстрашнија. Оно што се иза тога крије је прича о преживљавању. Ниједан град није толико рушен и ниједан град се није толико обнављао", објаснио је Марковић.

Говорећи о бомбардовању Народне библиотеке, Марковић је истакао да није јасно шта се догодило са том зградом на Косанчићевом венцу.

"То је један чудан догађај који историчари годинама покушавају да расплету. На пример, то је најочуванији део града, а само је библиотека усред Косанчићевог венца изгорела, тако да је то необичан догађај. Данас ће бити одржана манифестација сећања на Косанчићевом венцу у знак сећања на то када се култура једног народа претвори у пепео", рекао је Марковић и додао да је управник Народне библиотеке Владимир Пиштало иницирао обнову тог простора.

Гостовање Предрага Марковића у Јутарњем програму у целости погледајте у видео-снимку на почетку текста.