На интернету идентификовано преко 6.700 огласа за нелегалну продају дијететских суплемената

На интернет тржишту дијететских суплемената у Србији идентификоване су 92 странице са више од 6.700 огласа преко којих се продају додаци исхрани који нису регистровани у бази података Министарства здравља.

На скупу "Проблем нелегалног промета дијететских суплемената", организованом у Привредној комори Србије (ПKС), представљена је анализа нелегалног интернет тржишта дијететских суплемената. Kако је речено на скупу, у Србији дозволу за промет дијететских суплемената има више од 9.500 производа, од којих је 29 одсто произведено у Србији.

"Проблем нелегалног промета дијететских суплемената захтева посебну пажњу и сталну едукацију опште јавности јер куповином дијететских суплемената који нису уписани у базу података Министарства здравља корисници ризикују да купе небезбедне и неконтролисане производе којима могу да угрозе своје здравље", рекла је секретарка Удружења за фармацију и медицинску делатност Привредне коморе Србије (ПKС) Мирјана Вучићевић.

Због широке употребе дијететских суплемената, подсећа она, често се дешава да не долази до неопходне консултације с лекаром, а дешава се, како каже, да се без знања о могућим нежељеним интеракцијама приступи конзумирању.

"Да би додатак исхрани могао бити у промету, неопходно је да је уписан у базу података Министарства здравља", каже Вучићевићева.

У ПKС-у наводе да је у апотекама у току 2022. године продато 47 милиона паковања дијететских суплемената, што је, истичу, 33 одсто више него 2019. године.

"Подаци показују да је у апотекама током прошле године продато дијететских суплемената у вредности од 290 милиона евра. Они се из Србије највише извозе у земље региона, чак 90 одсто, док су најчешће земље из којих се увозе Немачка, Италија, Пољска, САД и Велика Британија", наводе у ПKС-у.

"Суплементи нису лекови"

Начелник Јединице за унапређење исхране Градског завода за јавно здравље Београд Весна Пантић Палибрк говорила је о безбедности дијететског производа.

"Суплементи, иако по облику и начину примене и подацима на декларацији подсећају на лекове, они то нису. Они не смеју да имају терапијске дозе ниједног састојка. Додаци исхрани су врло различити по саставу и намени, тако да није једноставно дефинисати шта значи безбедност за такву групу производа", рекла је Палибрк.

Kако наводи, преко података на декларацији произвођач жели да обезбеди своје кориснике, и нажалост, неретко су ти подаци збуњујући и обмањујући.

"Различити подаци о количинама који се наводе на паковањима немају упориште у ономе што се налази у производу", истакла је начелница Палибрк. Она је навела пример обмане производом на тржишту са називом "целерова со", коме се приписују "чаробна својства у лечењу разних тегоба", и подвукла да су састојци тог производа само стругани целер и јодирана со.

На скупу су говорили о здравственом аспекту ове теме представници Министарства здравља Сектора за инспекцијске послове, представници Фармацеутског факултета, као и представник Градског завода за јавно здравље. О нелојалној конкуренцији говорили су представници Министарства трговине, припадници МУП-а из Сектора за борбу против привредног криминала, као и представници Управе царина.  

понедељак, 04. новембар 2024.
6° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње