Радојевић Шкодрић за РТС: На листи РФЗО 155 нових генеричких лекова, тржиште потпуно стабилно

Директорка РФЗО Сања Радојевић Шкодрић рекла је за РТС да је на листу генеричких лекова стављено 155 таквих лекова који ће ускоро бити доступни грађанима на терет обавезног здравственог осигурања.

"Када кажемо генерички лек, то је лек који се већ налази на листи, али ову листу смо допунили новим, оно што једноставно кажемо заменама. Дакле, исти лек, само од других произвођача", рекла је Радојевић Шкодрићева.

Додала је да се на листи налазе и антибиотици, антивиротици, анестетици, антидепресиви, антиепилептици, бројни раствори, кортикостероиди.

"Овом листом постижемо конкурентност, што је додатно обезбеђење за стабилност тржишта лекова. Oд ковида, преко украјинске кризе, једна од најактивнијих тема свих држава света јесте управо снабдевеност тржишта лекова и Србија је била, за време свих ових ситуација, најстабилније тржиште лекова, тако да ће фокус државе и даље бити на континуираном и сигурном обезбеђивању тржишта лекова", навела је директорка РФЗО.

Истакла је да се на листи не налазе иновативни лекови и да се очекује да се такви лекови на листи нађу до лета.

"Децентрализација иновативних терапија"

Сања Радојевић Шкодрић је поручила да је тржиште лекова потпуно стабилно и сигурно и да ће са листом генеричких лекова бити још стабилније.

"На оно што се десило крајем године са синацилином утицала су два разлога, то је повећан број респираторних инфекција и проблем са производњом синацилина. Иначе, 90 посто тржишта Србије обезбеђује управо 'Галеника' производњом синацилина. У том моменту је био проблем са активном супстанцом. Међутим, то смо врло брзо, као што сте видели, превазишли додатним увозом управо генеричких других сирупа, а 'Галеника' је вратила производњу своје количине у фебруару, тако да нема никаквих проблема", рекла је директорка РФЗО.

Истакла је да је урађена децентрализација иновативних терапија, што је, како је рекла, важна ствар за пацијенте.

"Иновативне терапије се дају углавном у терцијарним установама, али децентрализацијом њих спуштамо, укључујемо велики број других установа, односно болница које могу да дају терапију. Тако смо за мултиплу склерозу и пре ове листе омогућили широм Србије. Дакле, укључили смо опште болнице да могу да дају иновативне терапије за мултиплу склерозу. На овој листи сада је то омогућено за колоректални карцином који је, иначе, познато је, један од најчешћих малигнитета како код мушкараца, тако и код жена у нашој земљи, па је јако важно што смо укључили све опште болнице, наравно, које имају кадровске капацитете", истакла је Сања Радојевић Шкодрић.

Додала је да је услов за укључивање неке установе да даје иновативне терапије да има кадровске и техничке капацитете, а да ће иновативне терапије за карцином бубрега моћи да дају и КБЦ Крагујевац, а за хематолошка обољења КБЦ Земун и КБЦ Звездара.

"Примена 'оф-лејбел' терапије свуда у свету строго контролисана"

Говорећи о "оф-лејбел" терапији, Сања Радојевић Шкодрић је објаснила да је реч о употреби лекова који се већ користе за лечење једне болести, а потпуно су безбедни и за лечење неких других обољења.

"Ово је први пут да је Републички фонд омогућио 'оф-лејбел' примену лекова. Оно што морамо да знамо то је да је свуда у свету, у свим земљама, примена 'оф-лејбела' јако строго контролисана", рекла је директорка РФЗО.

Додала је и како ће употребу лекова за "оф-лејбел" терапију одобравати етички комитет и одређене комисије и да лекове не могу давати појединачни лекари.

"Модел који смо ми сада применили јесте да смо дозволили 'оф-лејбел' примену за оне лекове за које су били до сада најчешћи захтев струке, а то су на првом месту деца, за апсолутно све болести смо пустили код деце, затим трансплантација и за све малигне болести. То су засад били најчешћи захтеви пацијената. Наравно да ту нећемо стати, већ му дозвољавати даље или према захтевима струке или према приоритетима које најављује Министарство здравља да ће поставити", рекла је Радојевић Шкодрићева.

Истакла је да ће примена почети када Министарство здравља дâ сагласност на правилник.

Наставља се сарадња у трансплантацији са Италијом

Говорећи о сарадњи са Италијом, када је реч о трансплантацији, Сања Радојевић Шкодрић је истакла да се та сарадња наставља, нарочито за децу када је реч о хитној трансплантацији, али да је Италија остала при ставу да чека позитивне знаке када је реч о трансплантацији, пошто је Србија у обавези да врати орган у року од шест месеци након што се обави трансплантација органа из неке друге државе.

Директорка Републичког фонда за здравствено осигурање је подсетила да је крајем месеца усвојен правилник којим се онколошким пацијентима омогућава замрзавање репродуктивног материјала о трошку државе.

"Дозвољено је женама до четрдесете године старости, мушкарцима до педесете. Услов је да у том моменту немају метастазе болести. Такође, услов је да немају дете или немају децу у постојећој заједници и да већ немају претходно замрзнут репродуктивни материјал. Иначе, дозвољено је замрзавање како у државним, тако и у приватним клиникама за вантелесну, поднесак којим Републички фонд има уговор", рекла је Сања Радојевић Шкодрић.

Додала је да се репродуктивни материјал замрзава на неограничен период, ембриони на пет година, а да свој материјал могу да замрзну и пацијенти који немају партнере.