Економске последице НАТО бомбардовања осећају се и данас – постоји ли начин за накнаду штете

Ни готово четврт века од почетка бомбардовања нема прецизних података о томе колико је људи изгубило живот. Нема ни званичне рачунице колико је једанаест недеља под налетима НАТО бомби коштало тадашњу Југославију. Оно што се повремено у јавности објављивало јесу анализе невладиних организација, а на њих су се често позивали и званичници. Међу првима, процену је неколико недеља уочи донаторске конфренције у Бриселу изнео тадашњи председник.

"Чињеница да је Буш потписао документ који нас квалификује за примање економске помоћи. Та помоћ је мала реч је о 50 милиона долара, она је изузетно мала у односу на 30 милијарди долара укупне штете по процени Г17+ од чега су само три милијарде на ЕПС", рекао је 2002. године председник СРЈ Војислав Коштуница.

Чешће помињани износ материјалне штете јесте 100 милијарди. Иако разлика у проценама није мала, при рачуници, кажу упућени, треба узети у обзир и изгубљени хумани капитал, персективу и дугорочне последице.

"Највеће штете су погодиле оне предузећа и делатности која су директно била изложени бомбардовању. То су предузећа из области индустрије која је повезана са војском, из области инфраструктуре и слично, али да кажем штете које је бомбардовање причинило су неколико пута мање него оне које санкцијама изазване. Осим те штете постојале су и друге које се испољавају кроз БДП који би био остварен да није било бомбардовања и БДП који је стварно остварен", рекао је професор Милојко Арсић са Економског факултета у Београду.

"Почео је тај БДП да се опоравља, 1995, 1996, 1997. и 1998 је такође био раст, да би бомбардовање то прекинуло. Тада је био пад привредне активности око 18 посто. Директно је прекинут тај опоравак. То је прва последица, а друга је што поред тога што је привреда значјано се девастирала и пре самог бомбардовања једноставно уништена је инфраструктура", навео је Бојан Станић из Привредне коморе Србије.

Током бомбардовања срушено 500 километара путева и пруга

Биланс уништене инфраструктуре током НАТО бомбардовања 2006. изнела је Грађевинска дирекција Србије. Срушена су или оштећена 44 моста, 500 километара путева и пруга, 148 објеката високоградње. Ова студија није обухватила штету на приватним зградама и кућама.

"Поставља се питање шта би било кад би било. Али оно што је чињеница та средства која су улагана у обнову инфраструктуре. Kада би се улагао у привреду, под условом да је дошло до отварања спољном свету, ка интеграцији у међународне токове, сигурно би то био додатни подстрек и да би смо данас имали бољу ситуацију".

Ситуација у којој се Србија нашла по завршетку рата била је осликана и у тексту британског дневног листа - наведено је да је, на пример, бомбардовање "Заставе" у Kрагујевцу НАТО коштало шест милиона, а обнова разорених погона нашу земљу 46. У годинама реконструкције више пута се чула идеја да се од 19 чланица савеза тражи одштета.

"Tешко је говорити о компензацији или одштети уколико не постоји јасно правно одређено или међународно правно одређено ко је кривац. Не постоји органи или тело које ће обавезати НАТО да исплати било какву компензацију. Могуће је било тужити појединачне земље за одштете међународном кривичном суду, међутим САД нису прихватиле, нису потписале ратификовале статус Међународног кривичног суда једним делом и због управо могућности која је 2000. била реална да је тадашња Југославија тужи НАТО и поједине државе за бомбардовање", навео је Драган Бисенић, новинар и дипломата.

САД су се, каже, у пракси чешће окретале моделу "стејт билдинга", односно помоћи у изградњи и обнови некада непријатељске државе по завршетку рата. Није реткост ни да се побољшањем политичких односа утиче на економско оснаживање разорене земље, као, на пример, у случају Вијетнама.