24. 03. 2023.
17:33
Вучевић положио венац у касарни "Стефан Немања" у Рашки
Потпредседник Владе и министар одбране Милош Вучевић положио је венац крај спомен-обележја "Херојима 37. моторизоване бригаде" у касарни "Стефан Немања" у Рашки, поводом Дана сећања на жртве НАТО агресије.
Министар одбране положио је венац у пратњи заменика команданта Копнене војске генерал-мајора Слађана Стаменковића и команданта Друге бригаде КоВ бригадног генерала Синише Сташевића.
Вучевић је истакао је да је важно да познајемо историју свога народа да бисмо били оно што јесмо, саопштило је ресорно министарство.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
17:23
Војска Србије обележила Дан сећања на страдале у НАТО агресији
Дан сећања на страдале у НАТО агресији на Савезну Републику Југославију обележен је комеморативним скуповима у командама, јединицама и установама Војске Србије и полагањем венаца и цвећа крај спомен-обележја погинулим припадницима Војске Југославије.
Начелник Генералштаба Војске Србије генерал Милан Мојсиловић је учествовао на комеморативном скупу у касарни "Бањица" у Београду и том приликом положио венац крај спомен-обележја погинулим припадницима ракетних јединица ПВО у НАТО агресији на СРЈ.
Одајући пошту страдалима у бомбардовању које је почело на данашњи дан пре 24 године, генерал Мојсиловић је истакао да припадници Војске Србије с поносом чувају успомену на војнике и полицајце који су животе положили бранећи отаџбину, али и на све који су невино страдали у бруталном акту агресије на суверену земљу.
Припадници Војске Србије су узели учешће и у комеморативним активностима у свим гарнизонима и гарнизонским местима, које су, поводом Дана сећања, организовали градови и општине, борачке и друге организације које негују војничке традиције.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
16:35
Брнабић: Никада нећемо заборавити НАТО агресију
Премијерка Србије Ана Брнабић поручила је да никада нећемо заборавити НАТО агресију 1999. године.
"На данашњи дан, пре 24 године, започела је НАТО агресија на тадашњу СРЈ. Никада нећемо заборавити" написала је Брнабић на свом Твитер налогу.
Уз поруку, поделила је и видео запис бомбардовања 1999. године, уз речи како је Србија тада, у срцу Европе, била мета напада 78 дана, као и да је број жртава око 4.000 људи.
Убијено је 89 деце, страдало је 1.008 припадника безбедносних служби, 659 припадника војске, 349 припадника полиције, а уништено је 25.000 стамбених објеката, наводи се у снимку.
Било је 2.300 ваздушних напада на Србију, разорено је 18 дечијих вртића, 19 болница, 20 домова здравља, 44 моста, 69 школа, 76 споменика културе, и додаје: "Србија неће заборавити 1999. годину".
24. 03. 2023.
16:19
Комеморативни скуп у касарни "Југовићево", положени венци на спомен-обележје
Потпредседник Покрајинске владе Бранко Ћурчић положио је, у име Владе АП Војводине, у касарни "Југовићево", венац на спомен-обележје страдалима у НАТО агресији на СРЈ.
У тој касарни одржан је комеморативни скуп јединица из Гарнизона Нови Сад, а скупу је присуствовао и градоначленик Новог Сада Милош Ђурић.
Градоначелник Новог Сада је подсетио да су у Новом Саду срушена сва три моста, сравњена је са земљом зграда Телевизије Нови Сад, више од 10 пута гађана је Рафинерија, било је много цивилних и војних жртава.
"Никада не треба да заборавимо шта нам је учињено у тих 78 дана. Не треба да заборавимо на све жртве Новосађана и на све жртве целокупне наше државе. Не треба да заборавимо на материјалну штету насталу током НАТО агресије", поручио је градоначелних Ћурић.
Командант Прве бригаде копнене војске бригадни генерал Зоран Насковић рекао је да је важно да не заборавимо погинуле и додао да је Војска СРЈ тада оправдала поверење својих грађана, а да Војска Србије оправдава поверење данас.
Опширније
Краће
24. 03. 2023.
16:00
Лакапел: Бомбардовање Србије било је велика грешка међународне заједнице
Члан Европског парламента Жан-Лин Лакапел оценио је да је бомбардовање Србије 1999. године било велика грешка међународне заједнице и свих оних који су у томе учестовали.
Лакапел је у интервју за Танјуг истакао да је одао почаст жртвама које су погинуле током НАТО бомбардовања и додао да није случајност што је на данашњи дан посетио Србију.
"Ишао сам да положим венац на гроб мале Милице која је погинула и да одам почаст страдалим новинарима", рекао је он.
Опширније
Краће
Код спомен крста, посвећеног страдалим Србима у НАТО бомбардовању и током егзодуса након 1999. године, Срби из Грачанице и других српских средина одали су им почаст и положили цвеће.
Годишњица почетка НАТО бомбардовања обележена је и у Звечану, полагањем венаца на споменик настрадалим грађанима у периоду од 1998. до 2001. године.
Опширније
Краће
Гулић: НАТО агресија била завршни чин једне дуготрајне кризе
Историчар Милан Гулић каже да је НАТО агресија представљала само завршни чин једне дуготрајне кризе која постоји на Косову и Метохији, која се изражавала кроз албански сепаратизам, и која је трајала од ослобођења тог подручја у Балканским ратовима.
Деведесетих година став Запада према Србима се већ у првој половини деценије формирао као непријатељски и једностран, указује Гулић и подсећа на ваздушне ударе на Републику Српску Крајину и Републику Српску.
Када је реч о преговорима у Рамбујеу, Гулић каже да је Југославији тамо понуђено нешто што било која суверена држава у принципу не би могла да прихвати.
Многи праве паралелу између агресије на Југославију и данас на Украјину, али Гулић сматра да никако не би могло да се прави то поређење.
"Постоји велика разлика у времену и у околностима и у нечијим циљевима и у томе шта се на терену дешавало, какав је био увод и тако даље. Ја та два рата не бих поредио", закључио је Гулић.
Разговор Драгане Биберовић са Миланом Гулићем
Опширније
Краће
Селаковић положио венац код споменика деци страдалој у НАТО агресији
Министар за рад, запошљавање, борачка и социјална питања Никола Селаковић положио је венац у београдском парку Ташмајдан код споменика деци страдалој током НАТО агресије.
Полагању венаца присуствовали су и градски менаџер Мирослав Чучковић, амбасадор Русије у Београду Александар Боцан-Харченко, припадници Војске Србије и полиције, породице страдалих и други.
Опширније
Краће
Доктор Горан Васић, општи хирург из КБЦ "Др Драгиша Мишовић", установе која је погођена у бомбардовању 1999. године, каже за РТС да је то било трауматично за све запослене, али да су били у операционој сали и када су се чуле сирене и када су се чуле бомбе које су падале.
"Педесет осмог дана бомбардовања, у 50 минута иза поноћи, пала је бомба у саму зграду неурологије и направила кратер од седам метара. Збрисана је зграда неурологије", сећа се Васић.
Опширније
Краће
Историчар Предраг Марковић каже да је напад НАТО Алијансе 24. марта 1999. године злочин и да је тада умрло међународно право.
Тада је, додаје, једна велика сила одлучила да има право да одлучује ко ће да буде бомбардован, а ко ће да буде награђен.
Опширније
Краће
Обележавање Дана сећања на Тргу Светог Ђорђа у Сомбору
Централна манифестација обележавања Дана сећања на страдале у НАТО агресији, којој ће присуствовати председник Србије Александар Вучић, биће одржана у Сомбору. Директан пренос на Првом програму Радио-телевизије Србије.
Обележавању Дана сећања на Тргу Светог Ђорђа у Сомбору, са почетком у 18.00 часова, присуствоваће поред грађана и патријарх Порфирије, председник Републике Српске Милорад Додик, посланици Скупштине Србије, министри у Влади Србије и Републике Српске.
Сомбор је био град где су пале прве бомбе и људски животи. Једна од првих испаљених крстарећих ракета на СР Југославију погодила је, у вечерњим часовима 24. марта, сомборски војни аеродром, пет минута пре службено одређеног времена почетка напада.
Опширније
Краће
Борбени авиони Северноатлантске алијансе узлетали су са бродова у Јадрану, из ваздухопловних база у Италији, из база у западној Европи, а касније и из САД.
Тадашњи командант аеродрома Голубовци генерал у пензији др Лука Кастратовић наглашава да је бомбардовање почело у 19.45 гађањем више циљева широм СР Југославије.
"У Црној Гори то су били гарнизон Даниловград, касарна где је погинула прва жртва војник из Београда, аеродром Голубовци, рт Арза и наше станице ВОЈИН на Ловћену , по Копаонику и по целој Србији", наводи Кастратовић.
Генерал Миломир Миладиновић, бивши начелник Одељења за мобилизацију, регрутовање и попуну Војске Југославије каже да је током агресије било 27.0000 авио-полета је или 300 дневно.
Нисмо веровали да може до тако нечега да дође. Просто је невероватно да на крају 20. века тако нешто доживимо, додаје Миладиновић.
Био је то први пут да је НАТО применио војну силу без одобрења Савета безбедности УН.
"Као што је познато Савет безбедности је једини орган међународне заједнице који може да донесе такву одлуку. Таква одлука није донета, јер није уопште то питање стављено на дневни ред и због тога ми сматрамо да је та агресија извршена илегално", каже др Првослав Давинић, директор УН Сектора за разоружање и међународну безбедност од 1993. до 1999. године.
Политика свршеног чина у Рамбујеу
Одбијање Југославије да потпише споразум у Рамбујеу НАТО је употребио као оправдање за примену силе. Преговорима су присуствовали изасланик САД Кристофер Хил и тадашњи потпредседник Савезне владе СРЈ Никола Шаиновић. Двадесет четири године се питамо да ли је рат могао да се избегне.
"Друга рунда преговора која се одвијала у Рамбујеу, у Паризу. Ми смо се састали Милутиновић, Кристофер и ја. Милутиновић је предложио као алтернативу целом овом напору да СРЈ и Србија уђу у НАТО под условом да уђе цела са образложењем ако вам је стало до Косова ево цела Србија, само нам немојте одвајати Косово. Добили смо одговор да то уопште није тема", истиче Шаиновић.
У бомбардовању је уништено и оштећено 25.000 стамбених објеката. Уништени су аеродроми, мостови, путеви, индустријска постројења, болнице, школе, споменици културе, војни објекти. Процењује се да је економска штета 100 милијарди долара .
Министар спољних послова СРЈ 1999. године Живадин Јовановић подсећа да је држава тужила лидере земаља чланица НАТО пакта, пре свега лидере САД, Велике Британије, Француске, Немачке и неких других земаља. Међународни суд правде у Хагу одбио је тужбу, јер се прогласио ненадлежним.
НАТО агресија је окончана 10. јуна 1999. године потписивањем Војно-техничког споразума у Куманову. Након повлачења југословенске војске Косово је напустило више од 160.000 Срба и 24.000 Рома.
Коментари