Брнабић: Одговорном и храбром политиком градимо другачију будућност на КиМ

"Данас одговорном и храбром државном политиком коју предводи Александар Вучић настојимо да тај круг несреће, историје муке, страдања, неизвесности приведемо некако крају, настојимо да не заборављајући прошлост поставимо темеље другачије будућности у којој деца могу мирно да уживају у детињству, у којој њихови родитељи могу да створе нешто што неће бити срушено", рекла је Брнабићева.

Ту будућност, како је нагласила, не гради Србија која пристаје на све и која је спремна на понижења.

"Сасвим супротно, ту будућност може да изгради Србија која је јача него што је икада била, поносна, храбра, која води самосталну политику у складу са својим интересима и интересима свог народа и свих који у њој живе", рекла је премијерка.

Нагласила је да је требало много труда и времена да Србија постане таква земља, да почне да побеђује и верује у себе.

Требало је много времена да се пробуди и отресе неправде, види јасан пут испред себе, рекла је Брнабићева и нагласила да је за то што је Србија таква заслуга Александра Вучића, али и свих грађана и свих који су у такву политику и такву Србију веровали.

То је Србија, како је нагалсила, која је довљно јака и самостална да ствари назива правим именом и не користи еуфемизме да ублажи злочине чињене над њом.

"Погроми за нас никада више неће бити немири, нити агресије интервенције, једино таква Србија има шансу, снагу и визију да заштити своје националне интересе и заштити своју прошлост и утре пут чак и када делује да га нема, за бољу и успешнију будућност", рекла је премијерка.

Слаба је била, како је нагласила Србија која није смела да назове злочине правим именом да не би увредила оне који су их починили.

"Била је то Србија без самопоштовања због којег није могла да верује ни у себе ни у своје људе", рекла је Брнабићева и оценила да су биле тужне политичке елите "које су само да би се додвориле страним актерима ослободиле 1.891 албанског екстремисту и неке од најмонструознијих злочинаца на слободу, које су ћутале 1999. 2004. 2008..."

Данас је, каже, свима у Србији и свету, и онима који нас воле и који нас не воле и који хвале и они који критикују Вучића, јасно да никаквих олуја и погрома српског народа више неће бити и да би данас у оваквој Србији такви злочини били немогући.

"Та времена су прошла, Србија више не забија главу у песак, јер није способна да уради више од тога. Никада више не смемо да допустмо да Србија буде слаба да не можемо да обезбедимо опстанак свог народа на КиМ", рекла је Брнабићева.

Истакла је да су наши захтеви и очекивања рационални, да су наш национални интерес мир и стабилност, како за нас тако и за све дурге са којима делимо овај део Европе.

"Не желимо да главно обележје српско-албанских односа буде ишчекивање конфликта. Ниједан народ не може да оствари пун потенцијал у атмосфери сталне мржње и неповерења. Важно је да ту страницу историје покушамо да затворимо и отворимо будуће у којима ћемо бити упућени једни на друге и вођени заједничким интересом", рекла је Брнабићева и нагласила да то не изгледа једноставно, али да је то пут без праве алтернативе.

Нагласила је да су наше црвене линије апсолутно јасне када је реч о Косову и Метохији и наша спремност на дијалог и на мрино решавање несугласица израз је наше снаге и одговорности, а не колебања и слабости.

Додала је да Србија на неке ствари никада моћи да пристане, али ће наставити да себи и свима у региону буде боље.

Обележавању Дана сећања на погром на Косову и Метохији, који се догодио 17. марта 2004. године у Народном позоришту присуствовали су председник Скупштине Србије Владимир Орлић, министри Никола Селаковић, Ђорђе Милићевић, Томислав Жигманов, Јелена Беговић, Дубравка Ђедовић, Михаило Јовановић, Дарија Кисић, Раде Баста, директор Канцеларије за Косово и Метохију Петар Петковић, народни посланици, представници Града Београда и у име градоначленика саветник градоначленка Ратко Дмитровић.

Свечаности су присуствовали и представници војске Србије, СПЦ и верских заједница, борачких удружења, дипломатског кора, међу којима и амбасадор Русије Александар Боцан-Харченко, као и породице страдалих.