Ристић о мартовском погрому: У пламену нестали векови духовности и идентитета једне културе и народа

Историчар Дејан Ристић каже за РТС да се могу повући симболичке и стварне паралеле са Кристалном ноћи са краја тридесетих година прошлог века у нацистичкој Немачкој.

"Мартовски погром је само један у низу догађаја вишедеценијског потискивања, уништавања и негирања историјског и идентитетског присуства Срба на КиМ. То је велика трагедија и отрежњење у смислу тога шта је требало да се деси да би неке ствари стопирале", истиче Ристић.

Са друге стране, напомиње да не треба губити наду када је у питању повратак Срба на КиМ. Тада је, према проценама које Ристић поседује, избегло између четири хиљаде и 4.100 људи, највише Срба, док је погинуло 28 особа.

Каже да је индикативно то што не баш занемарљив део страдалих чине и Албанци.

То, како каже Ристић, говори да су за материјализацији мржње која се догодила у три дана погрома од 17. до 19. марта, Албанци били спреми да ризикују сопствени живот да би протерали и убили своје комшије, оскврнавили и девастирали њихове светиње, културно и идентитетско наслеђе.

Наглашава да су у пламену нестали векови духовности, лепоте, идентитета једне културе и народа.

"Српске службе знале да се нешто спрема"

Ристић верује да власти у Београду нису могле да спрече погром када је насиље већ почело, али да је могао да се превенира, будући да су наше службе имале информације да се нешто спрема.

Према подацима које поседује, Ристић каже да су српске службе благовремено сазнале да Албанци припремају напад на косовске Србе. Могло је да се превенира тако што би Београд рекао: "Ми знамо да се нешто спрема, имамо податке, усудите се да то урадите. Неће бити спонтано, знамо да се спрема се акција коначног потеривања Срба", додаје Ристић.

Говорећи о одговорности за напад, Ристић каже да се су на првом месту непосредни починиоци који нису процесуирани ни правно санкционисани.

Сматра да су много већи кривци они који су нападе инспирисали, омогућили и подржавали, што нечињењем, али и делимичним учешћем у, како каже, коначном поништавању српства на КиМ:

"То нису само власти у Приштини него и њени ментори са Запада."

Истиче да је важно да се не говори само о пуким бројевима, "већ и о томе да је та трагедија показала потребу и жељу албанских сепаратиста да кроз нападе на идентитетско, културно наслеђе трајно униште материјалне трагове вишевековног постојања и деловања Срба на КиМ".

На питање шта је данас другачије у односу на догађаје од пре 19 година, Ристић истиче то што властима у Приштини никада неће поћи за руком да обезбеди пуну независност, као и то што се 2008. године мислило да је тема независности КиМ затворена, а да је сада опет враћена за преговарачки сто.

"Србија је актер тих преговора, а велики број држава повукао је признање тзв. државе Косово. Не само што сада није независно него то никада неће ни остварити", уверен је Ристић.

Верује да ће криза на КиМ бити окончана мудрим и стрпљивим активностима Београда у месецима и годинама које долазе и да ће се бити очуван територијални интегритет и суверенитет Србије.

Очекује да ће се у неком успоставити историјски дијалог два народа, као и осталих који живе на КиМ и то без, како каже, посредника и ментора.