Деветнаест година од мартовског погрома на КиМ

Пре 19 година, у медијима на Kосову и Метохији појавила се информација да су се у реци Ибар у Северној Митровици утопила тројица дечака албанске националности које су, наводно, напали Срби. Уследио је мартовски погром у коме су Срби са Kосова и Метохије убијани и протеривани, а њихова имовина и културно наслеђе спаљени и уништени.

Албанска верзија несреће у којој су страдала три албанска дечака била је повод за велики погром који су косовски Албанци починили над Србима са Kосова и Метохије, други после агресије НАТО-а из 1999. године.

Уследило је тродневно насиље које је црвеним словима уписано у српску историју, али и међународно право - 19.000 припадника Kфора, ангажованих да смире нереде, није зауздало албанске екстремисте.

Од раног јутра 17. марта кренули су напади на Србе широм Kосова и Метохије: у Kосовској Митровици, Липљану, Обилићу, Зубином Потоку, Лапљем селу, Чаглавици... Осим бројних српских домова, рушене су и паљене српске цркве и манастири.

Истог дана у вечерњим сатима из Унмика су демантовали оптужбе да су албански дечаци страдали бежећи од Срба. Kако је рекао, насиље на Kосову било је унапред планирано, а командант Јужног крила НАТО-а насиље је окарактерисао као етничко чишћење.

Званични број жртава из извештаја Унмика из априла 2004. године је деветнаест. Ван извештаја остало је неколико неидентификованих тела у приштинској мртвачници. Према новијим извештајима, укупно је страдало најмање 27 особа, више од 900 је повређено.

Уништено је 35 православних цркава и манастира, а протерано више од 4.000 Срба. Већина се, као и они протерани 1999, никада није вратила у своје домове. Етнички је очишћено шест градова и девет села.

Погром су тада осудили Савет безбедности и Европска унија. Деветнаест година касније нема ни гласа о евентуалним новим детаљима истраге, а организатори нису откривени.