Нису утврђени пропусти у лечењу труднице и породиље, али се надзор наставља - како се откривају лекарске грешке
Помоћник министра здравља Горан Стаменковић каже за РТС да у недавним случајевима смрти труднице у Ужицу и породиље у Аранђеловцу нису утврђени пропусти у лечењу, али да инспекција наставља даљи надзор, који ће дати коначну одлуку. Стручњаци објашњавају зашто процедура утврђивања евентуалне лекарске грешке дуго траје, иако јавност очекује да се одмах после обдукције утврди да ли је дошло до пропуста.
Нема оног кога нису згрозиле вести о преминулој трудници из Ужица и породиљи из Аранђеловца. Једној је преминула беба у стомаку, а друга је умрла од сепсе неколико дана после порођаја. Ванредни инспекцији надзор упућен је и због смрти докторке из Лебана, која је преминула у здравственом центру у Лесковцу, након што јој је отекао зуб.
Да ли су ове приче могле да имају другачији крај и да ли су лекари могли да предвиде овакве исходе, питају се многи.
Помоћник министра здравља Горан Стаменковић каже за РТС да нису утврђени недостаци у вођењу медицинске документације, и да су комисије које су формирале саме установе показале у својим извештајима да не виде пропусте у лечењу преминулих пацијената.
"Међутим, здравствена инспекција наставља даље и сада подноси предлоге који ће се окончати доношењем решења министарке здравља за формирање посебне комисије експерата, који ће наравно отићи у спољну проверу квалитета и то је такозвани спољни стручни надзор, који ће дати коначну одлуку. Невезано за то, и обдукцијски поступци који се раде у свим случајевима када неко премине у здравственој установи треба да дају одређене одговор,е и ту је струка на потезу. На основу свих тих извештаја које добијемо касније здравствени инспектори ће предузети законом прописана мере", објашњава Стаменковић.
Упитан колико ће то да траје, каже да најкасније за 30 дана комисија треба да изврши надзор, изађе на терен, сачини извештај и достави га Министарству.
Наводи да, у односу на број извршених надзора, нема учесталог доказивања лекарске грешке, али да оне постоје.
Од обдукције до суда, утврђивање несавесног лечења траје годинама
Метални обдукциони сто, зелени мантили, инструменти за сецирање. После тога, микроскопске и токсиколошке анализе. Обично тим редоследом запослени у Институту за судску медицину истражују због чега је пацијент преминуо. Од почетка године, у неколико случајева су истраживали да ли је у питању била лекарска грешка.
"Узмимо пример да је жена умрла након порођаја. Дакле, ми ћемо утврдити шта је узрок смрти, да ли је имала обољења, а онда ће се уз помоћ гинеколога, анестезиолога и других специјалиста анализирати ток порођаја, поступак трудноће, да се види да ли су били неки пропусти и ако јесу, да ли је то заиста утицало на крајњи исход", објашњава др Ђорђе Алемпијевић, управник Института за судску медицину "Милован Миловановић".
Ипак, сама обдукција не одговара на питање да ли је лекар погрешио, већ утврђује узрок смрти, а вештаци касније, на основу тога, одлучују да ли је тај узрок грешка лекара или не.
"Јавност очекује да се одмах после обдукције исти сат, исти дан утврди да ли је дошло до грешке или не, то међутим није случај", додаје Алемпијевић.
После обдукције саставља се записник у којем се наводи узрок смрти, шта је све урађено и шаље се ономе ко је обдукцију захтевао. То може да буде породица, што је у пракси ретко.
Чешће је то здравствена установа, на пример, уколико је пацијент преминуо у току операције, или тужилаштво.
У претходне две године у Првом основном јавном тужилаштву поднето је седам кривичних пријава за несавесно лечење пацијента, док од почетка ове, још нема пријава.
Када тужилаштво покрене поступак за вештачење обдукционог записника, саставља се обично медицински одбор, који чине људи са Медицинског факултета и из установе где се пацијент није лечио, како би се избегла пристрасност.
"Саслушавају се лекари, испитују се сведоци и прикупља се медицинска документација пацијента. Оно што добија медицински одбор током вештачења јесте обдукциони записник, медицински картон, одбрану окривљених и изјаве сведока, након чега дају налаз тужилаштву", наводи заменик тужиоца Првог основног јавног тужилаштва у Београду Вања Ћулибрк.
Потом се налаз даје странкама у поступку и након њихових примедаба тужилаштво одлучује да ли ће подићи оптужницу против лекара или обуставити све.
Овакви кривични поступци су сложени и у најбољем случају, како кажу адвокати, трају од три до пет година.
"Потребна су вештачења, а вештаци су неретко, па и готово увек колеге окривљеног или туженог лекара. Ти поступци, уз остале процесне радње, као што је саслушање сведока, извођење писаних доказа, захтевају анализу", каже адвокат Иван Симић.
Против лекара може да се покрене и дисциплински поступак пред Лекарском комором, који се јавно објављује у Службеном гласнику.
Из Лекарске коморе, РТС није добио одговор у вези са овом темом.
Према кривичном закону, за несавесно пружање лекарске помоћи, уколико пацијент премине, казна је од једне до осам година затвора.
Коментари